Светлана Захарова и Вадим Рјепин – петог маја у Сава центру
Плес удвоје на врховима прстију
Pas de deux
Светлана Захарова и Вадим Рјепин
Петог маја у Сава центру, у организацији Центра београдских фестивала, љубитеље балета очекује несвакидашњи спој плеса и музике.
Највећа балерина данашњице, једина примабалерина асолута која и даље наступа на највећим светским сценама Светлана Захарава и виолиниста светског реномеа Вадим Рјепин, пар у животу и на сцени, представиће београдској публици своју хит представу „Pas de deux – Плес удвоје на врховима прстију".
Овај јединствени концепт интиман је дијалог између уметности, где се неупоредива грациозност и техничко савршенство Захарове сусрећу са дубоком експресивношћу и беспрекорном уметношћу музицирања Вадима Рјепина.
Уз пратњу Београдског камерног оркестра и изванредних играча позоришта Бољшој театар – Артемија Бељакова, Михаила Лобухина и Игора Цвирка – публика ће присуствовати догађају који брише границе између концерта и класичне балетске гала представе.
Захарова ће наступити и као солиста и у дуетима са маестралним колегама.
Сваки па-де-де (Pas de deux), сваки соло, постаје интиман разговор у коме се прсти на ногама балерине и прсти виолинисте спајају у савршеној хармонији, обећавајући публици незаборавно емотивно искуство.
Захарову бар нашој публици не треба посебно представљати. Као примабалерина опере позоришта Бољшој театар и звезда миланске Скале, увек настоји да прошири своје видике модернијим делима.
Њен супруг Рјепин је подједнако познат. Као чудо од детета, већ са 11 година је дебитовао на реситалима у Москви и Санкт Петербургу, а сада наступа са свим највећим светским оркестрима и диригентима. Јехуди Мењухин га је назвао ни мање ни више него „најбољим и најсавршенијим виолинистом".
На програму су кореографије Маријуса Петипе, Маура Бигонцетија, Мотоко Хирајаме, Артемија Бељакова, Михаила Фокина и Јохана Коборга, на музику Монтија, Глазунова, Сен-Санса, Моретија, Чајковског, Пјацоле, Равела, Вилијамса, Маснеа и Бацинија.
ПРОГРАМ
ВИТОРИО МОНТИ: Чардаш
Вадим Рјепин, виолина
АЛЕКСАНДАР ГЛАЗУНОВ: Адађо из балета „Рајмонда"
Кореографија: Маријус Петипа
Солисти: Светлана Захарова, Михаил Лобухин
Вадим Рјепин, виолина
КАМИЈ СЕН-САНС: Интродукција и Рондо капричозо за виолину и камерни оркестар, оп. 28
Вадим Рјепин, виолина
БРУНО МОРЕТИ (према оригиналу Клаудија Монтевердија): Каравађо
Кореографија: Мауро Бигонцети
Солисти: Светлана Захарова, Артемиј Бељаков
Вадим Рјепин, виолина
ПЕТАР ИЉИЧ ЧАЈКОВСКИ: Арија Ленског из опере „Евгеније Оњегин"
Вадим Рјепин, виолина
АСТОР ПЈАЦОЛА: Танго
Кореографија: Артемиј Бељаков
Солисти: Светлана Захарова, Артемиј Бељаков
Вадим Рјепин, виолина
МОРИС РАВЕЛ: Циганин
Вадим Рјепин, виолина
ЏОН ВИЛИЈАМС: Откровење (снимак)
Кореографија: Мотоко Хирајама
Солиста: Светлана Захарова
ЖИЛ МАСНЕ: Медитација из опере „Таис"
Вадим Рјепин, виолина
КАМИЈ СЕН-САНС: Смрт лабуда
Кореографија: Михаил Фокин
Солиста: Светлана Захарова
Вадим Рјепин, виолина
АНТОНИО БАЦИНИ: Плес гоблина, за виолину и камерни оркестар, оп. 25
Кореографија: Јохан Коборг
Солисти: Светлана Захарова, Михаил Лобухин
Вадим Рјепин, виолина
Светлана Захаровa је истакнута народна уметница Русије, jедина примабалерина асолута и примабалерина позоришта Бољшој театар Русије. Поред тога, она је лауреат награде Беноа де ла Данс (Prix Benois de la Danse), Члан Председничког савета Руске Федерације за културу и уметност, као и Уметнички директор програма Беноа де ла Данс и председница жирија за награду.
Рођена у граду Луцку, са десет година уписала је Кијевску кореографску школу. Са петнаест година учествовала је на међународном такмичењу за младе играче Награда „Ваганова” у Санкт Петербургу, где је освојила другу награду и позвана је да настави школовање на Академији руског балета „Ваганова”. Убрзо је имала свој први соло наступ у „Дон Кихоту", на сцени Маријинског театра. По завршетку Академије, придружила се балету овог позоришта.
У првим месецима у компанији дебитовала је у балетима „Бахчисарајска фонтана", „Корсар", „Шопенијана" и „Жизела". Са осамнаест година званично је промовисана у примабалерину. Њен репертоар је проширен и обухватио је и класична и савремена дела, а у сарадњи са кореографом Џоном Нојмајером показала се као убедљив интерпретатор модерног плеса.
Године 2001. стекла је углед на међународној сцени. Након првог уговора са Балетом Париске опере, интензивирају се гостовања. Миланска Скала јој је понудила дугорочни ангажман и доделила јој титулу звезде.
Од 2003. године Захарова је примабалерина балета позоришта Бољшој театар у Москви. Изводи и велика дела класичног наслеђа и продукције савремене кореографије. Гала представе и продукције са Захаровом редовно се одржавају у Италији, Француској, Уједињеном Краљевству, Немачкој, Сједињеним Америчким Државама и Јапану. Учествовала је на церемонији отварања Зимских олимпијских игара у Сочију 2014. године као представница руске културе.
Године 2011. основала је добротворну фондацију за подршку и развој балетске уметности, која пружа годишњу помоћ ветеранима сцене и додељује стипендије за талентоване младе играче. Од 2015. године, под њеним покровитељством, одржава се годишњи Дечји плесни фестивал „Светлана", који младим уметницима пружа прилику да представе свој рад.
Вадим Рјепин је рођен у Сибиру 1971. године. Са 11 година освојио је све категорије такмичења „Вјењавски". Убрзо је дебитовао у Москви и Санкт Петербургу. Са 14 година је дебитовао у Токију, Минхену, Берлину и Хелсинкију, а годину дана касније у Карнеги холу у Њујорку. Са 17 година био је најмлађи победник конкурса „Краљица Елизабета". Од тада наступа са најзначајнијим светским оркестрима и диригентима и у свим већим музичким центрима. На листи његових сценских партнера су славни диригенти као што су Ашкенази, Булез, Шаји, Чунг, Донањи, Дитоа, Гергијев, Јансонс, Левин, Мехта, Мути, Нагано, Озава, Темирканов и Тилеман, као и партнери камерни музичари, међу којима су Аргерич, Бартоли, Капусон, Голан, Кисин, Књазев, Коробејников, Ланг Ланг, Лугански и Мајски.
Вадим Рјепин је снимио велике руске виолинске концерте Шостаковича, Прокофјева и Чајковског за Ворнер класикс, Бетовенов концерт за виолину и Кројцерову сонату са Мартом Аргерич, Бечком филхармонијом и Рикардом Мутијем за Дојче грамофон и Брамсов концерт за виолину и двоструки концерт (са Трулсом Мерком, виолончело) са Гевандхаус оркестром и Рикардом Шајијем. Трио Чајковског и трио Рахмањинова у издању издавачкe кућe Дојче грамофон, са Мишом Мајским и Ланг Лангом, освојили су награду „Ехо”, а CD са сонатама Едварда Грига, Леоша Јаначека и Сезара Франка са Николајем Луганским освојио је Би-Би-Сијеву музичку награду. Године 2010. награђен је највишим француским одликовањем, Victoire d'Honneur, и Орденом витеза реда уметности и књижевности за своје заслуге у музици. У Пекингу је 2014. године именован за почасног професора Централног музичког конзерваторијума, а годину дана касније на Шангајском музичком конзерваторијуму.
Музичко образовање игра важну улогу у животу Вадима Рјепина – држао је мајсторске курсеве за младе виолинисте на Универзитету Моцартеум у Салцбургу и био је члан жирија Диригентског такмичења „Донатела Флик” у Лондону, такмичења „Чајковски” у Москви и конкурса „Краљица Елизабета” у Бриселу.
У априлу 2014. године постао је оснивач и уметнички директор годишњег Транссибирског уметничког фестивала, који се и даље прихвата с одушевљењем у Новосибирску и многим другим руским градовима, као и у Јапану, Израелу, Бечу, САД и Француској.
Недавно је премијерно извео ревидирану верзију „Ла Синдоне" Арва Перта, којој је композитор, обележавајући своју 85. годишњицу, додао соло виолински део за Вадима Рјепина. На европској турнеји са Истанбулским филхармонијским оркестром Борусан имао је светску премијеру и бројна извођења двоструког концерта „Shadow Walker" Марка-Ентонија Тарниџа, заједно са Данијелом Хоупом.
Био је на светској турнеји, заједно са међународно признатом балерином Светланом Захаровом, са програмом „ Pas de deux", у Хонг Конгу, Маскату, Јапану и Кореји. Изводио је и концерте на фестивалу „Жорж Енеску” у Букурешту, у Вербијеу и на фестивалу у Монтреалу, са Националним симфонијским оркестром италијанскe jавне радио и телевизијске компаније RAI, Оркестром Валенсије, као и концерте са Јапанском филхармонијом у Абу Дабију, Пољској, Италији и Француској и реситале у Сеулу и Риму.
Рођен у Санкт Петербургу, Михаил Лобухин je 2002. године дипломирао на Балетској академији „Ваганова” и придружио се балету Маријинског театра, где је наступао у балетима „Блудни син" Сергеја Прокофјева, „Дафнис и Хлоја" Мориса Равела, „Грађанин племић" Рихарда Штрауса и другим. Године 2010. придружио се балету позоришта Бољшој театар. На његовом репертоару су главне улоге у „Жизели", „Дон Кихоту", „Бајадери", „Корсару", „Спартаку", „Крцку Орашчићу", „Ивану Грозном" и „Јунаку нашег времена".
Године 2002. освојио је Прву награду на Међународном балетском такмичењу „Ваганова PRIX” (Санкт Петербург), а 2008. највишу позоришну награду Санкт Петербурга „Златни софит". Награду часописа „Балет" –„Душа плеса" у номинацији „Звезда" освојио је 2018. године. Стални је учесник пројекта Светлане Захарове „Аморе", који је креирао MuzArts 2016. године. Године 2018. добио је титулу почасног уметника Руске Федерације.
Игор Цвирко, рођен у Одинцову, Московска област, дипломирао je 2007. године на Московској државној кореографској академији и придружио се балету позоришта Бољшој театaр, где вежба под вођством Александра Ветрова. Између осталог, остварио је главне улоге у продукцијама Јурија Григоровича (Иван Грозни, Спартакус, Легенда о љубави, Ромео и Јулија, Жизела, Крцко Орашчић, Рајмонда, Бајадера), Алексеја Ратманског (Ромео и Јулија, Светли поток, Пламен Париза, Изгубљене илузије), Жан-Кристофа Мајоа (Укроћена горопад), Алберта Алонса (Кармен свита), Алексеја Фадејечева (Дон Кихот), Жоржа Баланшина (Драгуљи).
Наступао је и у представама „Хрома" (Вејн Мекгрегор), „Симфонија псалама" и „Заборављена земља" (Јиржи Килијан), „Херман Шмерман" (Вилијам Форсајт), „Класична симфонија" (Јуриј Посохов), „Кратко време заједно" (Сол Леон и Пол Лајтфут), „Руска годишња доба" (Алексеј Ратмански), „Сан сна" (Јоан Ингер) и „Љубав је свуда" (Иван Васиљев). Освојио је сребрну медаљу на Московском међународном балетском такмичењу (2013) и награду „Душа плеса" у категорији „Звезда". На међународном фестивалу „Отворени дан" добио је награду „Најбољи пар" заједно са примабалерином позоришта Бољшој театар Јекатерином Крисановом (2018).
Рођен у Тверу, Артемиј Бељаков je 2010. године дипломирао на Московској државној кореографској академији (класа Иље Кузњецова) и придружио се балетској трупи позоришта Бољшој театар. На почетку сезоне 2019/20. унапређен је у главног играча. Пробе је обављао код Михаила Лавровског и Валерија Лагунова. Тренутно ради под менторством Александра Ветрова.Године 2015. дипломирао је на Московској кореографској академији (класа Михаила Лавровског) са одличним успехом као балетмајстор. Године 2010. освојио је Другу награду на Такмичењу младих балетских играча, одржаном у оквиру Првог сверуског форума „Балет XXI века", посвећеног стогодишњици рођења Галине Уланове (Краснојарск). Добитник је награде „Леонид Масин” 2014. године, у номинацији „Играч године на међународној сцени" (Позитано, Италија). Награду часописа „Душа плеса" у номинацији „Звезда", освојио је 2022, а 2024. награду Међународног удружења кореографа „Беноа де ла Данс".
