Изаберите ваш језик

СВЕЧАНО ОТВАРАЊЕ 56. БЕМУСА – ЈОНАС КАУФМАН, тенор

Уторак, 1. октобар 2024. године у 20 часова, Сава центар

Карте у продаји!

 

Београдске музичке свечаности имају част да најаве прво гостовање најпознатијег тенора данашњице – Јонаса Кауфмана!

Звезда највећих светских оперских сцена од Метрополитен опере преко Ковент гардена до Бечке опере, осветлиће својим наступом сцену Плаве дворане Сава центра 1. октобра у 20 часова и тако обележити почетак нашег најзначајнијег фестивала уметничке музике. Оперски сладокусци, али и љубитељи филмске музике, уживаће у најлепшим тенорским аријама и филмским музичким хитовима. Уз Јонаса Кауфмана, на концерту ће наступити диригент Јохен Ридер и Војвођански симфонијски оркестар.

Центар београдских фестивала као извршни продуцент Бемуса, на сусрету са представницима медијаа у Ботаничкој башти, најавио је да немачко-аустријски тенор Јонас Кауфман, тренутно једна од највећих звезда оперске сцене, наступа први пут у Београду.

Наступ Јонаса Кауфмана, уз немачког диригента Јохена Ридера и Војвођански симфонијски оркестар, на отварању 56. Бемуса уједно означава спектакуларни повратак овог фестивала на велику сцену Сава центра.

Уметнички директор фестивала Бојан Суђић је истакао да је Бемус основан са намером да се промовише класична музика и да се утемељи културни правац који су тадашња држава и град Београд хтели да пласирају, доводећи највеће уметнике и ансамбле. Бемус је од самог почетка био замишљен као најважнији музички догађај у Београду, а и данас се улажу велики напори да се одржи високи реноме фестивала, уз присуство највећих звезда.

Продаја улазница за концерт Јонаса Кауфмана почиње у петак, 28. јуна. Током септембра биће објављено и више информација о програму фестивала.

 

ЈОНАС КАУФМАН

Јонас Кауфман (Jonas Kaufmann), кога је „Телеграф” (The Telegraph) прогласио за „највећег светског тенора”, остварио је преко 70 улога у водећим светским оперским кућама. Похваливши његово „префињено музицирање”, „Њујорк тајмс” (The New York Times) је Кауфманово певање описао као „спој мужевности и нежности”, са „кристално јасним високим нотама”. Његови наступи су хваљени не само због изузетне вокалне технике, већ и због дубоког утиска који остављају на публику. „Он тумачи сваку улогу са таквом преданошћу да код гледалаца изазива утисак да то дело изводи последњи пут” („Телерама”/Telerama).  

Πоред оперског репертоара, Кауфман је познат као један од највећих интерпретатора соло песама (Lied) данашњице. Његови наступи и снимци донели су му велики број признања и награда, укључујући једанаест награда Ехо/Опус класик, док му је награду „Певач године” доделило више часописа класичне музике, међу којима су „Опернвелт” (Opernwelt), „Дијапазон” (Diapason) и „Мјузикал Америка” (Musical America). Одликован је Орденом уметности и књижевности у рангу витеза (Chevalier de l’Ordre de l’Art et des Lettres) и именован за члана баварског Ордена Максимилијана (Maximiliansorden). Године 2022. у Аустрији је добио највише певачко звање „камерзенгера”  (Kammersänger), док му је 2024. уручен француски Орден Легије части (Ordre de la Légion d’honneur).   

У прошлој сезони Кауфман је, између осталог, наступао у Баварској државној опери, Бечкој државној опери, Циришкој опери, Миланској скали, Театру Сан Карло у Напуљу и Краљевској опери у Лондону. Имао је и свој дуго очекивани деби у улози Танхојзера на Ускршњем фестивалу у Салцбургу. Поводом стогодишњице фестивала, Кауфман је одржао концерт у Арени ди Верона, заједно са Соњом Јончевом и Лудовиком Тезијеом.  

На почетку нове сезоне, након низа одиграних улога Отелa и нове поставке опере „Турандот” у Бечкој државној опери, Кауфман је извео први чин опере „Валкира” на концертима крајем 2023. године са Берлинском филхармонијом и Кирилом Петренком, а затим и серију концерата („The Sound of Movies”) у Баден-Бадену, Прагу, Напуљу и Минхену. После нове поставке „Ђоконде” на Ускршњем фестивалу у Салцбургу и у Театру Сан Карло у Напуљу, изводио је „Аиду” у Баварској државној опери и „Андреа Шенијеа” у Краљевској опери у Лондону. Планирани наступи до краја године укључују концерте на сцени на отвореном Театру у парку у Бечу и Курпарку у Висбадену, као и концертна извођења другог чина „Тристана и Изолде” у Гштаду и Баден-Бадену.      

Кауфман је стекао славу као извођач француског, немачког и италијанског оперског репертоара и као концертни певач. Међу његовим најпознатијим улогама су Дон Хозе, Вертер, Дон Карло, Отело, Андре Шеније, Маурицио, Лоенгрин, Парсифал и Флорестан, које је изводио у оперским кућама као што су Скала, Ковент гарден, Баварска државна опера, Метрополитен опера, Циришка опера, Париска опера и Бечка државна опера.  

Рођен у Минхену, Јонас Кауфман је завршио вокалне студије на Високој школи за музику и позориште (Hochschule für Musik und Theater München) у родном граду. Поред тога, похађао је мајсторске курсеве код Ханса Хотера, Џејмса Кинга и Јозефа Метерниха. Током првих година на сцени Државног позоришта у Зарбрикену наставио је своју обуку код Мајкла Роудса у Триру.

 

ЈОХЕН РИДЕР

Немачки диригент Јохен Ридер (Jochen Rieder) је редовни гост водећих светских оперских кућа и концертних дворана, као што су Миланска Скала, Карнеги хол, Алте опер у Франкфурту, и сарађује са најпознатијим солистима и оркестрима данашњице. Нарочито је познат као интерпретатор немачког и италијанског оперског репертоара, а његове интерпретације и снимци редовно добијају похвале стручне критике широм света.

Током година, Ридер је успоставио интензивну музичку сарадњу и професионално пријатељство са тенором Јонасом Кауфманом. Заједно су наступали у дворанама широм света међу којима су Ројал фестивал хол и Барбикан центар у Лондону, Берлинска филхармонија, Минхенска филхармонија, Фестивалска дворана у Баден-Бадену, бечки Концертхаус, Театар Шанзелизе у Паризу, Палата лепих уметности у Бриселу, Центар уметности у Сеулу, Сиднејска опера, Консертхебау у Амстердаму, Елб филхармонија и Арена у Верони, поред многих других. Поред концертних наступа, Кауфман и Ридер остварили су више заједничких CD и DVD снимака за компанију SONY, који су награђени признањима „Ехо класик“  и „Опус класик“.

Ридер наступа са многим познатим оркестрима као што су Краљевски филхармонијски оркестар, Филхармонијски оркестар миланске Скале, Лондонски филхармонијски оркестар, Симфонијски оркестар Радио Берлина, Оркестар Брукнер из Линца, Прашки симфонијски оркестар, Резиденцијални оркестар из Хага и Симфонијски оркестар Би-Би-Си-ја. Од скорашњих наступа, издвајају се концерти са сопраном Аидом Гарифулином у Бечу, Прагу и Москви.

 

ВОЈВОЂАНСКИ СИМФОНИЈСКИ ОРКЕСТАР

Респектабилан ансамбл високог интерпретативног нивоа на домаћој уметничкој сцени формиран је фебруара 2011. године као Војвођански симфонијски оркестар, настављајући рад Војвођанских симфоничара. У протеклом периоду успешно је извео преко седамдесет премијерних програма, с учешћем светски признатих домаћих и страних диригената и великог броја атрактивних солиста међу којима су Миша Мајски, Немања Радуловић, Иво Погорелић, Стефан Миленковић, ансамбл „Јаношка“ и многи други.

У септембру јубиларне 2021/2022. сезоне, Војвођански симфонијски оркестар је први пут имао шефа диригента, Александра Марковића, угледног уметника међународне каријере који је на тој позицији био до јуна 2023. У то време остварено је величанствено извођење Вердијевог Реквијема у сарадњи с Хором Опере СНП-а и међународним квартетом солиста. Велики успех био је и Марковићево тумачење Друге симфоније Густава Малера, да би у септембру 2022. (4. Корзо) наш оркестар под његовим вођством сарађивао и с Јулијаном Рахлином, једним од најславнијих виолиниста нашег времена. Сарадња Војвођанског симфонијског оркестра и диригента Александра Марковића настављена је и ове концертне сезоне (2023/24), успешним наступом на отварању 43. издања Новосадских музичких свечаности с пијанистом Ивом Погорелићем, октобра 2023, као и марта 2024. године у Београду.

Ансамбл и у текућој сезони наставља да ниже успехе сарађујући с реномираним  диригентима и солистима, те је важно поменути последњи, Новогодишњи гала концерт, на којем је Војвођанским симфонијским оркестром дириговао маестро Габријел Бебешеља, а солиста био славни виолиниста Максим Венгеров.