Београдски чело фест, посвећен уметности свирања на виолончелу као соло инструменту и у најразличитијим звучним комбинацијама, одржава се ове године четрнаести пут, од 23. до 30. новембра, у организацији Центра београдских фестивала – ЦЕБЕФ-а. Овогодишњи Чело фест свечано отвара Симфонијски оркестар РТС под управом диригента Александра Којића, уз миљенике београдске публике – виолинисту Романа Симовића и виолончелисту Драгана Ђорђевића, као и изузетног македонског пијанисту Дина Имерија, као солисте у Троструком концерту Лудвига ван Бетовена. На програму је и популарна Симфонија бр. 9 „Из Новог света“ Антоњина Дворжака. Концерт се реализује у сарадњи са Музичком продукцијом РТС.
Ulaznice: https://tickets.rs/event/simfonijski_orkestar_rts_15738 i na prodajnim mestima Ticket Visiona.
Захваљујући свом бриљантном виртуозитету и урођеној музикалности, те безграничној машти, виолиниста Роман Симовић наступа на свим континентима, свирајући на многим водећим светским сценама, укључујући Велику дворану Конзерваторијума „Чајковски”, Маријински театар у Санкт Петербургу, Велику оперу у Тел Авиву, дворане „Викторија” у Женеви, „Рудолфинум” у Прагу, „Barbican” у Лондону, „Grieg” у Бергену, „Рахмањинов” у Москви, Центар уметности у Сеулу. Као солиста музицира с најугледнијим оркестрима попут Лондонског симфонијског оркестра и Оркестра Нове Шкотске у Канади, симфонијских оркестара Маријинског театра и „Regio” у Торину, Academy St. Martin in the Fields, Камерног оркестра „Франц Лист” (Мађарска), Прашке филхармоније. Сарађује са водећим светским диригентима међу којима су Валериј Гергијев, Антонио Папано, Данијел Хардинг, Сер Сајмон Ретл, Ђанандреа Нозеда, Кристијан Јарви, Тјери Фишер, Јиржи Белохлавек, Пабло Херас Касадо, Николај Знајдер и други. Чест је гост најзначајнијх музичких фестивал као што су Беле ноћи у Санкт Петербургу, Московска зима и Источни фестивал „Валериј Гергијев” у Москви, Сион и Вербије у Швајцарској, Берген у Норвешкој, или фестивали у Портогруару (Италија) и Гранади (Шпанија), сарађујући са реномираним уметницима Леонидасом Кавакосом, Јуђом Ванг, Готјеом Каписоном, Паблом Ферандезом, Табеом Цимерман, Мишом Мајским, Шломом Минцом, Франсоа Лелеом, Итамаром Голаном, Симоном Трпческим, Жанин Јансен, Јулијаном Рахлином, Вадимом Рјепином, Јевгенијем Кисином, Николајем Луганским, Антониом Менезесом и другима.
Ангажован је као гостујући професор на Краљевској музичкој академији у Лондону, а своје богато педагошко искуство преноси и полазницима мајсторских курсева у САД-у, Великој Британији, Јужној Кореји, Србији, Црној Гори, Израелу Јапану, Италији, Шведској, Аустралији, као и на Фестивалу у Вербијеу. Од 2010. године делује као концертмајстор Лондонског симфонијског оркестра. Његова обимна дискографија укључује два најновија издања на етикети „ЛСО Ливе”: управо објављени албум са Лондонским симфонијским оркестром и Сер Сајмоном Ретлом са снимцима Виолинског концерта оп. 24 Миклоша Роже и Другог концерта за виолину и оркестар Беле Бартока, као и солистички ЦД са свих шест соната за виолину соло Ежена Исаија. Свира на виолини Антонија Страдиварија из 1709, коју му је на коришћење дао Џонатан Моулдс.
Драган Ђорђевић једна је од најоригиналнијих уметничких личности у нашој земљи. Сарађивао је са уметницима као што су Јулијан Рахлин, Итамар Голан, Емил Табаков, Мануел Хернандез-Силва, Роман Симовић, Немања Радуловић, Максим Ризанов, Клеменс Шулд, Тан Дун, Денис Шаповалов, Ен Шао, Михаил Шербахов, Србољуб Динић, Бојан Суђић, Алена Бајева, Минчо Минчев и други. Од многобројних наступа, издвајају се они на фестивалима City of London, BBC Proms, Фестивал Auvers - sur - Oise, George Enescu, Сион Валe, као и БЕМУС, НОМУС, Охридско лето, КоторАрт, Чело Фест, Раванелиус итд.
Дуги низ година био је соло челиста ансамбла Доубле Сенс Немање Радуловића, са којима је наступао и снимао за Деутсцхе Граммопхон и Wарнер Цлассицс & Ерато. Био је гостујући соло челиста Симфонијског оркестра Маријинског театра у Санкт Петербургу (на позив Валерија Гергијева). Као солиста и камерни музичар наступао је у Америци, Кини, Русији, Норвешкој, Белгији, Румунији, Монаку, Кореји, Аустрији, Немачкој, Великој Британији, Фанцуској и многим другим земљама, а такође је сарађивао са бројним оркестрима широм Европе. Редовни је професор на Факултету музичке уметности у Београду.
Дино Имери је познати македонски пијаниста и композитор млађе генерације, познат као „чаробњак за клавиром“ (ОПС Магазине, Француска). Његово музицирање краси „рафинираност звука, беспрекорна техника, инструментална култура и изузетан квалитет интерпретације“ (Е. Доцева, Култура.бг). Наступао је у Лондону, Риму, Кану, Стразбуру, Љубљани, Загребу, Дубровнику, Београду, Софији и многим другим градовима, као и са еминентним оркестрима међу којима су Филхармонијски оркестар Стразбура, Софијска филхармонија и Београдска филхармонија. Међу угледним диригентима са којима је сарађивао истичу се Најден Тодоров, Емил Табаков, Јерухам Шаровски, Клеменс Шулд, Томас Херцог и многи други. Активан је као композитор уметничке музике, као и примењене музике за филм, телевизију и позориште. Тренутно је ванредни професор на Факултету музичке уметности Универзитета „Свети Ћирило и Методије“ у Скопљу.
Александар Којић спада у водећа диригентска имена млађе генерације. Након више од десет година проведених на месту диригента Опере Српског народног позоришта у Новом Саду, од јуна 2023. године налази се на месту сталног диригента Опере Народног позоришта у Београду. Поред оперског, активно негује и симфонијски репертоар и остварује сарадњу са бројним оркестарским ансамблима као што су Војвођански симфонијски оркестар, Београдска филхармонија, Симфонијски оркестар РТС, Зрењанинска, Суботичка и Бањалучка филхармонија, Нишки симфонијски оркестар, Оркестар Чешки виртуози из Брна, Камерни оркестар Цамерата ацадемица, Државни оркестар из Брауншвајга. Запажена су и његова извођења савремене музике: између осталог, у сарадњи са Симфонијским оркестром РТС, 2023. године обележио је сто година од рођења академика Василија Мокрањца, изводећи његову Прву симфонију и Лирску поему.