Трећег дана БЕМУС-а, 3. новембра од 20.00 часова, у Београдској филхармонији наступиће чувени српски виолончелиста Немања Станковић уз клавирску пратњу Марина Форментија. Улазнице се могу набавити на благајни Београдске филхармоније.
Пограм концерта садржаће следећа дела:
Арво Перт – Fratres
Бела Барток – Рапсодија за виолончело и клавир бр. 1, Сз. 88
Родион Шчедрин – У стилу Албениза
Антон Веберн – Три мала комада, оп. 11
Роберт Шуман - Фантастични комад, оп. 73
Јоханес Брамс – Соната за клавир и виолончело бр. 1, оп. 38
Немања Станковић је српски виолончелиста који важи за једну од водећих младих звезда на нашој сцени. Имао је солистичке наступе са Београдском филхармонијом, Симфонијским оркестром РТС, оркестром Камерата Сербика, Италијанским омладинским оркестром, Чешким виртуозима, Гудачима св. Ђорђа, Нишким симфонијским оркестром, БГО Душан Сковран, Битољским камерним оркестром, Зрењанинским камерним оркестром, Симфонијским оркестром ФМУ у Београду, Симфонијским оркестром Кристијансанд… Сарађивао је са диригентима: Рафаелом Пајареом, Фабрисом Болоном, Бојаном Суђићем, Ноамом Зуром, Денисом Шаповаловим, Биљаном Радовановић, Ле Фи Фијем. Наступао је широм Европе, али и у Северној Америци, као и у Јапану, Сенегалу и Тунису. Награђиван је као финалиста бројних такмичења и конкурса, попут Интернационалног такмичења виолончелиста у Лицену, Међународног такмичења Музичке омладине у Београду, такмичења Јоханес Брамс, Фиделио специјал, Антонио Јанигро и Петар Коњовић. Уметничка асоцијација Артлинк (ArtLinK) прогласила га је 2007. године за најперспективнијег младог уметника Србије, ревија Музика класика 2018. за Младог уметника године, а 2019. Уметничка асоцијација Le Dimore del Quartetto прогласила је Trio Imersio, чији је Станковић члан, за ансамбл године, што им је донело награду фондације Brivio Sforza. Имао је запажене наступе на међународним фестивалима: БЕМУС, НИМУС, ОКТОХ, Alpen Classica, Котор арт, Мокрањчеви дани, Чело фест, БУНТ, СТРИНГС, ЛилаЛо итд.
Марино Форменти, кога је Лос Анђелес тајмс назвао Гленом Гулдом 21. века, један је од најзанимљивијих музичара своје генерације. Његова склоност ка експериментисању са новим и неочекиваним комбинацијама довела је до нових концертних искустава и јединствених пројеката.
Форментијеви наступи обухватају интерпретације најновијих дела, импровизације, као и индивидуална размишљања на тему класичних ремек-дела, а најновији пројекти често садрже форме музике које не потичу са Запада и популарне форме музике.
