Минималистичка прожимања
9. међународна конференција о музици и минимализму
Субота, 1. јун 2024. у 20.00
Сала Београдске филхармоније
Вече музике Филипа Гласа
Владимир Милошевић, клавир
Немања Станковић, виолончело
Програм
Glassworks – „Opening”, бр. 1 (1981)
„I’m Going to Make a Cake” из филма The Hours (2002) (aр. Мајкл Рајсмeн)
Етида за клавир бр. 2 (1995)
Етида за клавир бр. 5 (1995/96)
Етида за клавир бр. 6 (1996)
Етида за клавир бр. 20 (2012)
Пауза
Songs and Poems, бр. 1, за соло виолончело (2007)
„The Poet Acts” из филма The Hours (2002) (тр. Милош Браловић)
Metamorphosis 2 (1988) (тр. Лаура Емери)
Glassworks – „Closing“, бр. 6 (1981) (тр. Лаура Емери)
Аутор програма: Лаура Емери
Владимир Милошевић, један од најупечатљивијих српских пијаниста данашњице, дебитовао је у престижној дворани Карнеги хол у Њујорку 2005. године. Проглашен је уметником у успону од стране New York Concert Artists & Associates (NYCA) и наступао је са NYCA Симфонијским оркестром у Концертној дворани Меркин у Њујорку. Наступао је у Сали Корто у Паризу, Стенвеј холу у Лондону, Концертхаусу у Берлину, Сали Ферстер у Прагу, Концертхаусу у Бечу, Ман аудиторијуму у Тел Авиву, Херкул сали у Минхену, Кенеди центру у Вашингтону, Маријинском театру у Санкт Петербургу, али и широм Италије, Француске, Пољске, Литваније, Сједињених Америчких Држава, Аустралије, Бразила, Русије, Кине, Јужне Африке. Добитник је награда на многим такмичењима у Француској, Пољској, САД, Аустралији и Италији. Снимао је за телевизијске станице у Јапану, Бразилу, Канади и Пољској.
Почео је да свира клавир у свом родном Лесковцу у класи Миле Вељковић. Дипломирао је и магистрирао на Факултету музичке уметности у Београду у класи Невене Поповић. Специјалистичке студије у Италији похађао је на академији Incontri col Maestro у Имоли код реномираних пијаниста Лазара Бермaна и Мишела Далбертоа.
Веома активан као камерни музичар, Владимир Милошевић је наступао са многим изузетним солистима попут Стефана Миленковића, Романа Симовића, Драгана Ђорђевића, Дмитрија Прокофјева, Јаноша Балинта, Дејана Гаврића, Дејвида Грифитса итд. Наступао је са Београдском филхармонијом, Сифмонијским оркестром РТС, Филхармонијама из Кејптауна и Јоханесбурга, Симфонијским оркестром Kwazulu Natal, Оркестром Прашке опере, Симфонијским оркестром Порто Алегреа, Симфонијским оркестром града Порта, Симфонијским оркестром Театра Олимпико, Симфонијским оркестром из Вулонгонга, Поморском филхармонијом, Симфонијским оркестром Бретање, Симфонијским оркестром града Суџоа (Кина) итд.
Одржао је бројне мајсторске курсеве на универзитетима у Литванији, САД, Кини, Аустралији итд. Редовни је професор клавира на Факултету музичке уметности у Београду. Од 2022. године члан је клавирског трија „Corda“, у коме свира са виолончелистом Немањом Станковићем и виолинисткињом Уном Станић. Недавно им је додељена Награда града Београда за најуспешнији концерт у 2023. години.
Немања Станковић је српски виолончелиста који важи за „једну од водећих младих звезда на нашој сцени“ (Радио Београд 2). Школовао се у Крагујевцу, Београду, Бечу, Салцбургу и Фиренци, у класама Наталије Гутман, Сандре Белић, Енрика Бронција и Боже Сарамандића. Усавршавао се на мастер класовима код Алфреда Брендела, Јенса Петера Мајнца, Мише Мајског, Ралфа Киршбаума и многих других истакнутих уметника данашњице. Бележи бројне солистичке наступе са оркестрима као што су Београдска филхармонија, Симфонијски оркестар РТС, Чешки виртуози, Гудачи св. Ђорђа, Camerata Serbica, Orchestra Giovanile Italiana, Нишки симфонијски оркестар, као и сарадње са диригентима Маркусом Бошом, Рафаелом Пајареом, Фабрисом Болоном, Бојаном Суђићем. Као солиста и камерни музичар наступао је у Европи, Северној Америци, Азији и Африци.Током осам сезона био је први виолончелиста Београдске филхармоније, а тренутно је ангажован као гостујући први виолончелиста Миланског симфонијског оркестра. Добитник је Награде града Београда „Деспот Стефан Лазаревић“, признања „Звезда Београда“, награде СОКОЈ-а „Александар Павловић“, признања „Музика Класика“ за младог извођача, награде „Brivio Sforza“, „ArtLink“, као и бројних признања као финалиста такмичења „Liezen Wettbewerb“, „Jeunesses Musicales“ у Београду, „Johannes Brahms“, „Fidelio.Spezial“, „Петар Коњовић“, „Антонио Јанигро“, између осталих. Премијерно је извео велики број композиција српских аутора, од којих је осам објавио на албуму Трагови – Нова српска музика за виолончело. Овај албум препознат је као једно од најуспешнијих остварења за виолончело у 2020. години у избору Violoncello Фондације из Њујорка (САД).
Тренутно је ангажован у звању доцента на Катедри за камерну музику Факултета музичке уметности у Београду. Резиденцијални је уметник Коларчеве задужбине. Од 2022. године члан је Клавирског трија „Corda“, у коме свира са Уном Станић (виолина) и Владимиром Милошевићем (клавир). Недавно им је додељена Награда града Београда за најуспешнији концерт у 2023. години. Немања Станковић тренутно свира на виолончелу Карлоса Робертса из Кремоне (2012).
Захваљујући својим операма, симфонијама, композицијама за сопствени ансамбл и сарадњама са уметницима у распону од Твиле Тарп до Алена Гинзберга, од Леонарда Коена до Дејвида Боувија, Филип Глас (1937) извршио је изузетан и непревазиђен утицај на музички и интелектуални живот свога доба. Студирао је на Универзитету Чикага, Џулијард Школи и у Аспену код Даријуса Мијоа. Незадовољан оним што се у Америци у том тренутку подразумевало под појмом модерне музике, преселио се у Европу, где је студирао код Нађе Буланже и блиско сарађивао са виртуозом на ситару и композитором Равијем Шанкаром. По повратку у Њујорк, 1967. године оснива Ансамбл Филипа Гласа, који је чинило седам музичара који су свирали на клавијатурним и различитим дрвеним дувачким инструментима, уз коришћење озвучења.
Нови музички стил који је Глас развијао касније је назван „минимализам“. Сâм Глас никада није волео тај термин и радије је говорио о себи као о композитору „музике са репетитивним структурама“. Његово рано стваралаштво већином је засновано је на понављању кратких, елегантних мелодијских фрагмената, који се преплићу унутар звучне таписерије. Или, другачије речено, та дела обујмљују слушаоца неком врстом „звучног времена“, које се увија, обрће, окружује и развија (philipglass.com).
Композиција Glassworks настала је 1981, а први пут објављена 1982. године. Реч је о шестоставачној камерној композицији, при чему ставови могу да се изводе и самостално: 1) Opening (за соло клавир), 2) Floe, 3) Islands, 4) Rubric, 5) Façades и 6) Closing. Након концертнантних и сценских остварења веће форме, Glassworks је представљао успешан покушај креирања популарнијег дела „за слушање на Вокмену“, са знатно краћим и пријемчивијим комадима компонованим за снимање у студију. У ствари, на омоту касете наведено је да је дело „посебно миксовано за ваш лични касетофон“ (philipglass.com).
The Hours (Сати) је оригинална филмска музика, коју је Филип Глас компоновао за истоимени филм из 2002. године у режији Стивена Далдрија. The Hours је прича о три жене које трагају за потпунијим, смисленијим животима. Заснован на роману Мајкла Канингема из 1999. године, који је овечан Пулицеровом наградом, филм преплиће приче о три жене – прва ради у издаваштву у Њујорку, друга је млада мајка из Калифорније, а трећа је списатељица Вирџинија Вулф. Њихове приче се прожимају и напокон се спајају у изненађујућем, трансцендентном тренутку узајамног препознавања. „Овај филм говори о уметности и о томе како уметност утиче на живот“, објашњава Филип Глас. „Прича је веома сложена и музика је, како сам ја то видео, могла да заузме веома важно место у филму – да га учини гледљивијим, разумљивијим, како приче о три жене не би деловале раздвојено, већ да би се видело да су повезане. Музика је морала да буде нит која држи филм на окупу. Подразумева се да музика у филму дочарава емоционалну тачку гледишта. Музика је стрела коју испаљујете у ваздух. Све остало произилази из тога“ (Nonesuch Records).
Филип Глас је осмислио своје Етиде, компоноване између 1981. и 2012, као циклус композиција за соло клавир како би унапредио сопствену пијанистичку технику. „Нисам покушавао да компонујем као Скрјабин или Рахмањинов, који су демонстрирали технику коју су већ поседовали“, објаснио је Глас. Етиде с почетка деведесетих година можда вапе за техником, али су занатски сигурно уобличене и представљају портале у Гласов свет усковитланих арпеђа, шокантних ритмова и хармонских обрта, или медидативне дисциплине (Џошуа Бароне, Њујорк тајмс). Као његова најличнија остварења, ови комади су аутопортрети животне праксе и доносе нешто од најинтимније и најинвентивније музике у целокупном Гласовом стваралаштву.
Глас је компоновао релативно мало дела за соло инструменте. Изузетак представља обиман циклус Songs and Poems (прва свеска је из 2007. године). Ово седмоставачно дело посвећено је виолончелисткињи Венди Сатер. Комади формирају мрачан, емотивно набијен и трагичан низ, са врло малим коришћењем арпеђираног репетитивног материјала који се моментално препознаје као Гласов стил. Дело је засновано на музици из Гласове партитуре за филм Chaotic Harmony.
Metamorphosis Two је део албума Solo Piano који је Филип Глас компоновао и снимио 1989. године, а који обухвата седам комада: Мetamorphosis 1, 2, 3, 4, & 5, Mad Rush и Wichita Vortex Sutra. Metamorphosis Two се одликује контемплативнијим и интроспективнијим осећајем, са упечатљивом мелодијом која се понавља и развија током времена. Дело је инспирисано романом Преображај Франца Кафке из 1915. године. Тема овог комада послужила је као основа за једну од главних тема у музици за филм Сати.
Лаура Емери
(превела Јелена Јанковић-Бегуш)
Ulaznice po jedinstvenoj ceni od 700 dinara prodaju se na blagajni Beogradske filharmonije i putem linka: https://bilet.bgf.rs/scena.php?prostorterminid=416&mod_scene=1&vracanje_kupacid=-1
Tickets cost 700 RSD and they are sold at the Belgrade Philharmonic box office and online at: https://bilet.bgf.rs/scena.php?prostorterminid=416&mod_scene=1&vracanje_kupacid=-1
Српска академија наука и уметности
Музиколошки институт САНУ
Друштво за минималистичку музику
Центар београдских фестивала – ЦЕБЕФ
Музичка школа „Мокрањац“, Београд
ГРАД БЕОГРАД
МИНИСТАРСТВО КУЛТУРЕ
МИНИСТАРСТВО НАУКЕ, ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА И ИНОВАЦИЈА
ЕМОРИ УНИВЕРЗИТЕТ, АТЛАНТА
СОКОЈ
