Изаберите ваш језик

Недеља, 14.април 2019.
Коларчева задужбина у 20.00 часова

 

СЕРГЕЈ КРИЛОВ (виолина) и ЛИТВАНСКИ КАМЕРНИ ОРКЕСТАР

 

Руски виртуоз Сергеј Крилов, у свом новом сусрету са београдском публиком, 14. априла у Коларчевој задужбини од 20 часова, представиће се у двострукој улози солисте и  уметничког руководиоца Литванског камерног оркестра. Овог виолинисту светске репутације критика описује као музичара беспрекорне технике и интонације, који користи снажну уметничку имагинацију да искаже своје музичке идеје. На београдском концерту, Сергеј Крилов предводи еминентни камерни ансамбл из Виљнуса, који је у својој скоро шест деценија дугој историји наступао на 6 континената у најзначајнијим концертним дворанама, сарађујући са легендарним музичарима међу којима су Јехуди Мењухин, Мстислав Ростропович, Арво Перт, Жан Пјер Рампал и други. 

 

Улазнице су у продаји на благајни Коларчеве задужбине по цени од 900 и 1200 динара.

 

 

П р о г р а м:

 

Петар Иљич Чајковски (1840–1893)
Серенада за гудаче у Це-дуру, оп. 48
Pezzo in forma di sonatina: Andante non troppo — Allegro moderato
Valse: Moderato — Tempo di valse
Élégie: Larghetto elegiaco
Finale (Tema russo): Andante — Allegro con spirito

 

Пабло де Сарасате (1844–1908)
Андалузијска романса, оп. 22, за виолину и оркестар

Интродукција и тарантела, оп. 43, за виолину и оркестар

 

Пауза

 

Камиј Сен-Санс (1835–1921)
Интродукција и рондо капричозо у а-молу, оп. 28, за виолину и оркестар

 

Пабло де Сарасате
Фантазија “Кармен”, оп. 25, за виолину и оркестар

 

СЕРГЕЈ КРИЛОВ, виолина
Живахно музицирање, интензивна лирика и очаравајућа лепота тона особине су које су овом изванредном уметнику осигурале место међу најтраженијим извођачима данашњице. Рођен у Русији, познати виолиниста усмерава своју виртуозност ка откривању изражајних дубина свог веома широког репертоара. Последњих година Сергеј Крилов сарађује са водећим светским оркестрима и редован је гост најзначајнијих концертних дворана. Између осталог, свирао је са Државном капелом из Дрездена, Филхармонијским оркестром Радио Француске, Филхармонијом миланске Скале, Лондонском филхармонијом, Оркестром Маријинског театра, Филхармонијом из Копенхагена, Оркестром Концертхауса из Берлина, Руским националним оркестром, Будимпештанским фестивалским оркестром.
Наступао је са бројним истакнутим диригентима, од Дмитрија Китајенка, Михаила Плетњова, Валерија Гергијева, Василија Петренка и Владимира Јуровског, до Фабија Луизија, Јурија Темирканова, Владимира Ашкеназија, Дмитрија Лиса и Михала Нестеровича.
Значајни наступи Сергеја Крилова у сезони 2018/2019 укључују извођење Концерта за виолину Чајковског с Руским националним оркестром и Михајлом Плетњовим, као и с Оркестром Краљевске фихармоније и Марин Алсоп, Први концерт Паганинија са Санктпетербуршком филхармонијом и Шарлом Дитуа, затим сарадњу с Оркестром Гулбенкијан, Загребачком и Београдском филхармонијом и Филхармонијом Би-Би-Сија.
Као музички директор Литванског камерног оркестра од 2008. године, Сергеј Крилов радо преузима двоструку улогу солисте и диригента у широком репертоару, од барока до савремене музике. Такође посвећује велики део свог времена камерној музици, свирајући с пијанистима Денисом Мацујевим, Николајем Луганским, Итамаром Голаном, Бруном Канином и Борисом Березовским, а у већим камерним ансамблима с уметницима као што су Елена Башкирова, Јуриј Башмет, Максим Рисанов и Александар Књазев.
Рођен 1970. у музичкој породици у Москви, Крилов почиње да учи виолину већ у петој години, а потом завршава и чувену Централну музичку школу у родном граду. Интернационални продор млади уметник остварује победама на међународним виолинским такмичењима Родолфо Липицер, Страдиваријус и Фриц Крајзлер. После раних тонских записа за куће Мелодија и EMI, виолиниста је у сарадњи с кућом Deutsche grammophon најпре снимио Вивалдијева Годишња доба у улози солисте и диригента Литванског камерног оркестра, а онда и солистички албум с Паганинијевим капричима, с оба издања побравши сјајне критике. Прошле сезоне за Sony Classical забележио је и Виолински концерт Еција Боса, а недавно је изашао и тонски запис Виолинског концерта Метаморфозе Кшиштофа Пендерецког, под диригентским вођством самог аутора, као део издавачког пројекта који ће садржати снимке целокупног опуса овог великог пољског композитора.

 

ЛИТВАНСКИ КАМЕРНИ ОРКЕСТАР
Основан 1960. године, Литвански камерни оркестар је брзо постао један од најцењенијих и највише међународно хваљених литванских ансамбала. Први јавни концерт под руководством његовог оснивача, уметничког директора и шефа-диригента Саулијуса Сондецкиса, одржан 30. октобра 1960, побрао је одмах изванредне критике и срдачан пријем публике. Овај гудачки ансамбл међу првим је оркестрима из земље који је добио официјелну дозволу за турнеју ван тадашњег Совјетског Савеза, најпре 1966, приредивши два концерта у Немачкој Демократској Републици. У раскошну биографију оркестра најпре улазе турнеје широм Европе и кроз обе Америке, Кубу, Египат, Јужну Африку, Уједињене Арапске Емирате, Аустралију и Јапан (где је гостовао чак шест пута), потом и бројни концерти у дворани Берлинске филхармоније, бечком Музикферајну, Риму, Лондону, амстердамској дворани Концертхебау, Сали Плејел у Паризу и лајпцишком Гевандхаусу.
Велики број највећих инструменталних солиста из разних земаља и генерација такође богате скоро 60 година дугу историју Литванског камерног оркестра. Поменимо само виолинисте Јехудија Мењухина, О. Кагана, Г. Кремера, В. Рјепина, Сару Чанг, Жанин Јансен, виолончелисте М. Ростроповича, Н. Гутман, Н. Шаховску, Д. Герингаса, М. Мајског, пијанисте Ј. Франца, Е. Кисина, Е. Вирсаладзе, Д. Башкирова, трубаче Г. Болдоцког, Т. Докшицера и С. Накарјакова, флаутисте О. Николеа и Ж. П. Рампала.
Прецизна артикулација тона, кристална интонација, јасноћа звука, деликатност динамичког нијансирања и гудачких линија, изванредан тимски рад красе извођење раскошног барокног и класицистичког репертоара, али и нових дела, редовно присутних и на концертним програмима и у дискографији. Ансамбл је извео велики број светских праизвођења дела међународно признатих стваралаца, какви су Шчедрин, Денисов, Губајдулина, Канчели, Шнитке, Перт, Васкс, чија су остварења настала управо у присној комуникацији с ансамблом или су њему посвећена. Током скоро шест протеклих деценија и блиске сарадње с различитим солистима, диригентима и хоровима, Литвански камерни оркестар је снимио преко 100 репертоарски разноликих дискографских издања.
Године 2008, после неколико успешних концерата с Литванским камерним оркестром у дворани Нове филхармоније у Виљнусу, као уметнички директор ангажован је Сергеј Крилов, виолиниста светског угледа, одмах се обавезавши да сачува, али и да, у динамичном узајамном партнерству, на нови степен уздигне квалитет посебног звука, традиционалних интерпретација и стандарде изванредног музицирања.

 

О ПРОГРАМУ

Први сусрет с чувеним Литванским камерним оркестром започеће истинским бисером романтичарског стваралаштва изабраним из опуса Петра Иљича Чајковског (1840 – 1893). Настала након изузетно тешког животног раздобља, у време кад и Свечана увертира „1812“, четвороставачна Серенада за гудаче у Цe дуру, оп. 48, својеврсни стилски омаж Моцарту, једно је од ауторових најекспресивнијих остварења, које је и сам сматрао изразито успелим. Показало се да је био у праву- приликом извођења у Санкт Петербургу 1881, публика је овацијама тражила понављање 2. става, Валцера, а наредних година је Серенада била саставни део концертних програма на композиторовим диригентским турнејама. Дело је пуно очигледне личне меланхолије коју изражава већ његова интродукција, остварена најснажнијим звуком који се од гудачког оркестра може очекивати. Посебну изражајност она добија када се пуном снагом, драматично и неочекивано, појави на крају првог става, пробивши се најзад својом богатом коралном сонорношћу и у финале. Други став је свакако један од најелегантнијих од многих валцера Чајковског, а трећи представља и неке од његових најемоционалнијих и најлирскијих страница. Завршни, с ознаком „Tema russo“, с меланхоличном виолинском кантиленом у уводу, као и првом играчком темом, у потпуности је фолклорно обојен.

 

Славни шпански виолински виртуоз и композитор Пабло де Сарасате (1844 -1908) већ је у шеснаестој години, након студија и дебија у Паризу, одушевљавао публику широм света. Племенито деликатан тон, чист и оригиналан стил, снажни темперамент, али и елеганција, те блистава техника биле су карактеристике његовог свирања. Андалузијска романса први је од два шпанска комада објављена као опус 22. И поред назива, композиција не садржи теме из јужне Шпаније, иако њене отмене мелодије свакако звуче фолклорно. То се односи већ на иницијалну, топлу лирску кантилену, с ритмички богатом пратњом. Виолинска партија се убрзо успиње у високи регистар, потом пада у ниски и поново јури увис, истовремено некако одржавајући и свој релаксирајући карактер. Нешто једноставнија друга тема која одмах добија компликованији облик, успоставља, захваљујући богатој орнаментацији, везу с првом идејом. Неусиљено лежерни темпо и једнолична пратња настављају се већим делом комада, чији растући технички захтеви кулминирају лаким, ваздушастим трилерима.

 

Представник неокласицизма, „француски Менделсон” Камиј Сен-Санс (1835 - 1921) је сигурно један од најсвестранијих и највећих умова у историји музике – пијаниста, оргуљаш, диригент, стваралац жанровски широког опсега, полихистор који се занима за литературу, астрономију, филозофију, акустику и још много тога ван музике. Из његовог богатог и популарног концертантног опуса, који такође приказује снажну стваралачку експресивност, духовитост и свежу и живописну виталност инспирације, издваја се и чувена композиција Интродукција и рондо капричозо у а - молу, оп.28 из 1863. Написана за његовог пријатеља, тада 19-годишњег виолинског виртуоза Пабла де Сарасатеа, она сведочи о уметниковој мајсторској техници, умногоме доприносећи његовој растућој популарности, али говори и о композиторовом екстровертном виолинском изразу. Интродукција започиње лаганим одсеком (Andante malinconico) који се поступно развија у мини - каденцу, а она улива у Рондо блиставе виртуозности (Allegro ma non troppo). Улазак виолине сугерише тему шпанског призвука и „ароме”, обојену синкопама и хроматским инфлексијама. Док мелодика солисте садржи управо „дивља” арпеђа и извођачке „вратолoмије”, оркестар гради одговарајући прелаз и припрему за контрастну, лирску идеју. Обоа најављује последњу појаву главне теме ронда, која се развија до почетка бриљантне коде, још једне прилике за излив Сарасатеових енормних интерпретативних способности.

 

Међу бриљантним Сарасатеовим делима за виолину и оркестар или клавир (нарочито 19 фантазија на оперске теме на почетку каријере), чувене су и његове обраде шпанских игара, у којима најчешће демонстрира сопствену врхунску уметност интерпретације. Тој врсти остварења поред оних из две књиге шпанских игара, као и композиција на шпанске мотиве, посебно место припада управо Фантазији Кармен, оп. 25 за виолину и оркестар. Инспирисан музичким колоритом истоименог мајсторског дела Жоржа Бизеа, чија се радња догађа у његовој домовини, Сарасате обрадом његових најпопуларнијих тема ствара бриљантан комад изузетне снаге, до најфинијих нијанси изразивши аутентични дух и карактере свог бесмртног извора. Композиција велике изражајности и изузетних техничких захтева, постала је омиљено дело виртуозног виолинског репертоара.