Изаберите ваш језик

Среда, 27. новембар 2019.
Коларчева задужбина у 20 часова

Среда, 27. новембар 2019.
Коларчева задужбина у 20 часова
Концерт „Лазарус
Вељко Кузманчевић
Диригент: Ђорђе Станковић
Цене улазница: 600, 900, 1200 динара

 

Концерт „Лазарус” представља симбиозу културног наслеђа једног народа и узвишености, феномена васкрснућа, незаустављивог нагона за животом. У стваралачком и уметничком смислу музика не сме да стане. Она увек има потребу да се поново рађа и настаје и у најтежим тренуцима – попут Лазара који у одсудном часу излази на бојно поље, попут умрлог пацијента који необјашњиво оживљава у медицини. Та потреба за рађањем и стварањем, то ускрснуће живота и душе кроз музику и уметност представља есенцију животне енергије, која коегзистира у вечности. У својој музици аутор Вељко Кузманчевић инспирацију проналази у косовској снази и трагедији, непоколебљивом пркосу једног народа, као и у слободи и ширини војвођанских поља.

 

Симфонијским оркестром, сачињеним од истакнутих музичара из Симфонијског оркестра РТС-а и Београдске филхармоније, са којим Кузманчевић годинама сарађује, диригује маестро Ђорђе Станковић.

 

„Лазарус” је омаж Лазару Кузманчевићу, недавно преминулом сликару, оцу Вељка Кузманчевића.

 

Вељко Кузманчевић (Сремска Митровица, 1983) написао је прву композицију, под називом „24. март”, 1999. године и она је изведена непосредно по завршетку агресије на СРЈ. Први оркестар, „Месечева хармонија”, који се састојао од гудачког квинтета и четворо солиста, оформио је 2000. године. Исте године почео је да ради као асистент у студију код Корнелија Ковача.
Држао је концерте у земљи и иностранству са ауторском инструменталном и програмском музиком. Године 2005. одржао је самостални ауторски концерт са оркестром Краљевски гудачи Светог Ђорђа, са којима започиње вишегодишњу сарадњу. На турнеју под називом „На Дрини ћуприја”, коју је финансирала Европска комисија, одлази 2012. године и одржава концерте ауторске музике у преко 50 градова широм региона, у пратњи Краљевских гудача Светог Ђорђа и хора Србадија.
Аутор је музике за представу „Троил и Кресида" француске редитељке Лоранс Катам, која је премијерно изведена у Српском народном позоришту у Новом Саду, музике за филм Бориса Малагурског „Belgrade", као и музике за филм канадске редитељке Леле Сати „Father". Компоновао је и музику за балет „Процес", по Кафкином роману, у Народном позоришту у Београду, као и музику за ТВ серијал „Великани српске Војводине".
Концерт „Вечност" одржао је 2015. са симфонијским оркестром на крову Шопинг центра „Стадион” у Београду, а 2018. концерт са симфонијским оркестром, са којим годинама сарађује, а 2018. концерт са истим оркестром на Великој сцени Народног позоришту у Београду.
Као аутор инструменталне музике за филм и позориште и као продуцент ради у Народном позоришту у Београду.

 

Ђорђе Станковић дипломирао је и магистрирао дириговање на Факултету музичке уметности у Београду у класи професорке Даринке Матић Маровић. Стручно се усавршавао код маестра Ангела Шурева и Младена Јагушта. Био је  стипендиста Унеска на мастер класу за барокну музику у Француској. Учествовао је на Шестом светском симпозијуму о хорској музици у Минеаполису (САД) 2002. године, као и на Седмом светском симпозијуму о хорској музици у Кјоту (Јапан) 2005. године.
У досадашњем раду бележи сарадњу са бројним домаћим и страним ансамблима као што су: Београдска филхармонија, Уметнички ансамбл војске СЦГ „Станислав Бинички“, Мешовити хор РТС-а, Ансамбл Позоришта на Теразијама, Академски хор „Шпанац“, Државни академски симфонијски оркестар Уљановска (Русија), Фестивалски ансамбл у Њујорку.
Један је од оснивача Земунског камерног оркестра.
Од 2003. године ангажован је у Опери Народног позоришта у Београду, као асистент диригента и корепетитор.
На Сцени „Раша Плаовић“ током три сезоне је дириговао у адаптацији опере „Дон Кихот“.
Асистент диригента био је на припремама представа: „На уранку”, „Евгеније Оњегин”, „Слепи миш”, „Бал под маскамa”, „Тоска”, „Кавалерија рустикана”, „Ђани Скики”.
Културно-просветна заједница Србије доделила му је Златну значку 2005. године за несебичан допринос развоју културе, под покровитељством Mинистарства за дијаспору Владе Републике Србије.
За шефа Хора Опере Народног позоришта у Београду постављен је 2006. године.