Среда, 21. децембар 2016.
Коларчева задужбина у 20.00
ЖЕНСКИ ХОР БУГАРСКОГ НАЦИОНАЛНОГ ФОЛКЛОРНОГ АНСАМБЛА „ФИЛИП КУТЕВ“
Диригенти Георги Генов и Елена Кутева
Цене улазница: 600, 800 и 1000 динара
Прилегла је Теодора (Полегнала е Тодора) - Филип Кутев (1903-1982)
солисткиње Сорина Богомилова, Катја Алексијева, Милена Ставрева и
Тања Прванова
Лирска песма Прилегла је Теодора је визиткарта Ансамбла Филип Кутев
Два напева из Бугарског појања, аранжмани Филипа Кутева:
Херувимска песма и Велики прокимен Не отврати лица твојего
Две песме из Заједничке литургије бр. 2 - Добри Христов ( 1875-1941):
Крсту твојему и Јелици
Тебе појем из Литургије Светог Јована Златоустог бр.1 - Добри Христов
Куја Кунда (Кунда кучка) - пева Нели Андрејева, Иван Пејчев – кавал
Родопска народна песма, која говори како је после проласка Турака кроз село остала жива само куја Кунда
Господи, помилуј - Димитар Тпков (1929-2011)
(по руском рукопису Бугарског појања)
Тебе појем - Јордан Гошев (1960)
Девојка се Богу моли (Малка мома си се Богу моли) - Нели Андрејева и Георги Генов
солисткиња Нели Андрејева
Лирска песма на народни текст
Пауза
Да л' си лала, да л' си зумбул, да л' си ружа (Лале ли си, зюмбюл ли си, гюл ли си) - Филип Кутев
Димјанинка (Димянинка) - Филип Кутев
Шаљива песма – Димјанинка се огледа у води и диви се себи
Изворна песма из Тракије, пева Нина Арнаудова, Иван Пејчев - кавал
Пиленце пева, говори (Пиленце пее, говори) - Красимир Кјуркчијски (1936 – 2011)
Хајдучка песма написана у народном стилу на текст Марије Кутеве
Кумо, Денка (Калиманку, Денку) - Красимир Кјуркчијски
солисткиња Десислава Петрова
Соло кавал Иван Пејчев – мелодија из Тракије
Момак пати за девојком која га је оставила.
Кожиљо (Кожильо) - Георги Генов
солисткиња Нели Андрејева
Песма за шарено обредно Божићно дрво
Разболе се млад Малин (Разбулел се млад Малин) - Георги Генов
Малин лежи болестан, а његова девојка из кола има три момка.
Као да чујем (Какво ми се чуе) - Георги Генов
солисткиња Дарина Џамбазова
Мајка оплакује сина који је погинуо од издајничке руке.
Стричеви коњи (Чичовите конье) - Георги Генов
Шаљива песма
Шопске изворне песме
солискиње Сорина Богомилова, Катја Алексијева, Ралица Атанасова, Софија Илијева, Моника Христова
Мехмете, туго велика (Мехметьо, севда голема) - Иван Спасов (1934 – 1996)
солисткиња Нели Андрејева
Девојка се љути на Мехмета који јој више не долази тако често.
Две коледарске песме, аранжман Елене Кутеве
Од звукова бајковитих предела Пирина и Родопа до светских сцена и успеха овенчаног Гремијем.
Мало је љубитеља музике који данас нису усхићени интерпретацијама бугарске народне музике, али је заправо 1951. године Филип Кутев, као ретко ко, био тај који се одважио да оствари свој дугогодишњи сан, уједињавајући на сцени све сегменте богате фолклорне традиције своје земље. Кутев је створио ансамбл како би спојио богато наслеђе бугарских народних песама и традиционалних игара са хармонијама и аранжманима који потенцирају предивне боје и темброве звукова и неправилне ритмове.
Чланови ансамбла су првобитно бирани из најмањих села широм Бугарске, а први наступ Ансамбла одржан је у Софији већ наредне, 1952. године. Специфична боја и начин постизања звука код бугарских гласова, по први пут у историји професионалних хорова, постигла је импресиван и задивљујући ефекат на публику.
Ансамбл је одмах постигао успех и његова формула постала је убрзо модел за формирање бројних других састава широм Бугарске. Била је то одлична база за популаризацију већих и мањих бугарских народних група и хорова који су освојили публику широм света. Неколико песама које су извеле чланице Ансамбла „Филип Кутев“ нашле су се на на два ЦД издања Марсела Селијеа, „Мистерија бугарских гласова“ (Le Mystere des Voix Bulgares), који су освојили престижну Греми награду 1989. године. На албумима су се нашле веома атрактивне и успеле нумере, коришћене касније и у другим популарним медијима, као што је видео игра Alone in the Dark.
Најближи сарадник Филипа Кутева током његове плодоносне каријере била је његова супруга Марија Кутева, а од 1994. његова кћи, проф. др Елена Кутева, постаје уметнички директор ансамбла.
Из хронолошке перспективе, Ансамбл „Филип Кутев“ развијао се у три фазе: класични – од оснивања до 1982, године смрти оснивача, Филипа Кутева, период који је обележен његовим радом и личним посвећењем утемељењу ансамбла; пост-класични, који су обележили главни уметнички директори и композитори Михаил Букурештлијев и Стефан Драгостинов, уметнички менаџер Теодосије Спасов, Марија Кутева, бројни диригенти и кореографи који су радили на обогаћивању репертоара аутентичним интерпретацијама бугарске народне музике и плеса, као и аранжманима бугарских најзнаменитијих композитора. Трећу или нову фазу представља данашњи звук ансамбла, који прати стилски и жанровски crossover 20. и 21. века, заснован на богатој и духовној бугарској музичкој традицији која осликава сеоски живот старих времена и прожимајуће културе Балканског полуострва кроз векове, развијајући сопствени полифони звук уклопљен у западне хармоније.
Национални фолклорни ансамбл „Филип Кутев“ данас чине Женски хор, Фолклорна група и Народни оркестар. Mајстори на традиционалним бугарским инструментима као што су гајде, кавал, гадулка и тамбура, бриљантни плесачи и певачи изузетне вокалне технике свесрдно су учествовали у усавршавању и популаризацији овог данас светски познатог ансамбла. Наступили су на преко 7000 концерата у преко 50 земаља.
Проф. др Елена Кутева је директорка Националног фолклорног ансамбла „Филип Кутев“ од 1994. године.
Дипломирала је музичку теорију на Московском државном конзерваторијуму „Чајковски“ 1969. године. Касније је одбранила докторску дисертацију из исте области. Године 1998. постаје професор на Националној музичкој академији „Панчо Владигеров“ у Софији, где предаје музичку анализу и историју музичко-теоријских система. Истовремено с тиме ради и као научни сарадник Бугарске академије наука – Института за историју уметности (Одељење за етномузикологију) до 1994. године, посвећујући се истраживању теоријских аспеката старих монодијских музичких култура (бугарске народне, грегоријанске и византијске монодије) и савремених феномена углавном у вези са западноевропском и бугарском професионалном музиком од друге половине 20. века.
Године 2005. стиче и Професионалну диплому из области менаџмента (The Professional Diploma in Management) и Сертификат из области менаџмента (The Certificate in Management) на Отвореном универзитету у Великој Британији (The Open University – UK) и на Школи менаџмента на Новом бугарском универзитету у Софији.
Ауторка је научно-истраживачких радова, студија и монографија о музичкој теорији и терминолошким проблемима у области нове бугарске и западноевропске музике, старих музичких култура и бугарског фолклора.
Георги Генов започео је професионалну каријеру као педагог и диригент хора Националне школе за фолклорну уметност (НУФИ) „Филип Кутев” у бугарском граду Котелу (1974-1980), а наставио је као диригент Народног хора Комитета за телевизију и радио (до краја 1989. године), снимајући за потребе Бугарског националног радија и наступајући на концертима у Бугарској и иностранству.
Неки од тих снимака објављени су на једној плочи из серије Мистерија бугарских гласова продуцента Марсела Селијеа, која је овенчана наградом Греми.
Немачка компанија Јаро објавила је албум Народног хора снимљен на једном концерту у Немачкој 1987 (под називом Катедрални концерт), који постиже велику популарност у Европи и САД, а 1989. године добија и номинацију за Греми.
Године 1995. Генов добија позив да постане диригент хора Националног фолклорног ансамбла „Филип Кутев“ и у кратком временском периоду враћа му сјај и висок професионални ниво захваљујући специфичном раду са хором овог типа, уједно обогаћујући репертоар ансамбла сопственим песмама и аранжманима.
Георги Генов је и дугогодишњи одговорни уредник на Бугарском националном радију, у редакцији „Бугарска народна музика“.
