Субота, 21. Maj 2016.
Сава центар у 20.00
Центар београдских фестивала – ЦЕБЕФ с поносом представља:
Светска музичка атракција
ХОР БЕЧКИХ ДЕЧАКА
Диригент: Луис ђи Годој
Субота, 21. мај 2016. године, Сава центар
Цене улазница: 1500, 2000, 2500, 3000, 3500 динара.
Програм
Енглеска
Хенри Персл (1659 - 1695)
Come Ye Sons of Art – Дођите, синови уметности
Текст приписан Нејему Тејту (1652 - 1715)
Почетни хор из Рођенданске оде краљици Мери II, Z 323 (1694)
Come Ye Sons of Art је последња од шест рођенданских ода компонованих у част краљице Мери II, која је веома волела музику. Написана је у част њеног 30. рођендана, 30. априла 1694 – испоставиће се – и последњег.
Томас Вилкис (око 1576 - 1623)
The Nightingale – Славуј
Из Ayres or Phantasticke Spirites, бр. 25 (1608)
Мадригал за три гласа
Мадригали су композиције световног карактера, писани за два или више гласова. Овај музички облик настао је у XIV веку у Италији, а енглески мадригал одликује тематска везаност за свакодневни живот и природу. Гласови често имитирају звуке природе – што је приметно управо у овом комаду.
Бенџамин Бритн (1913 - 1976)
Gloria
из Misse brevis in D, оп. 63 (1959)
Композиција је писана за хор Вестминстерске катедрале. Бритн је увео свакодневне шумове и звукове у дело, а општи тон дела је ведар, готово разигран, нарочито у овом ставу.
Француска
Франсис Пуленк (1899 - 1963)
Ave verum corpus FP 154 (1952)
Трогласни мотет за женски или дечји хор
Познати стандардни текст Ave verum corpus, чије се ауторство приписује Папи Иноћентију VI, представља молитву која се упућује током Светковине пресветог тела и крви Христове. Постоји неколико варијанти текста које су се смењивале кроз време.
Габријел Форе (1845 - 1924)
Pie Jesu
Из Реквијема у де молу, оп. 48 (1887/1890)
Наизлед једноставни Фореов Реквијем ужива велику популарност до данашњих дана. Његов творац желео је да напише другачији, мање туробан посмртни комад јер је смрт доживљавао као „срећно ослобођење, тежњу вишој љубави”, те је желео да избегне мрачни, тешки тон, уобичајен за ову врсту композиције.
Италија
Клаудио Монтеверди (1567 - 1643)
Ave Maria SV 213
Из Sacrae cantiunculae tribus vocibus (1582)
Мотет за трогласни хор
Ave Maria је вероватно најпопуларнија од свих химни Богородици. Текст се састоји из два дела – први део је преузет из Јеванђеља по Луки, док други део датира из XV века. Актуелни облик усталио се у XVI веку, како се и данас изводи.
Антонио Вивалди (1678 - 1741)
Gloria
из Gloria in D, RV 589
Gloria је став ординаријума мисе, а текст потиче из раног средњег века. Вивалди је написао бар три верзије, од којих су сачуване две. Ово је веома популаран комад – снимљен је преко стотину пута (један од снимака начинио је управо Хор бечких дечака), а често је коришћен и у савременој кинематографији.
Ђузепе Верди (1813 - 1901)
Va', pensiero, sull'ali dorate – Пођи, мисли
Текст: Темистокле Солера (1815 - 1878)
Хор Јевреја из опере Набуко (1842)
Текст овог комада инспирисан је библијским Псалмом 137, који певају Јевреји прогнани из Вавилона којим у том периоду влада краљ Набукодоносор (634 – 532 пре Христа). Псалам описује бол прогнаника, чежњу једног народа за домом, као и тугу човека у заробљеништву.
Арабија
Lamma Bada Yatathanna – Кад је заплесала
Средњовековна арабијска музичка форма мувашашах
Аранжман: Боми Ким
Lamma Bada Yatathanna је стара арапска љубавна песма, такозвана мувашашах. Овај термин, који у класичном арапском значи „опасан, обавијен“, односи се на облик уметничке, али и световне песме.
Излет у Беч
Јохан Штраус II (1825 - 1899)
Tausend und eine Nacht – Хиљаду и једна ноћ
Валцер, оп. 346
Текст: Евалд Зајферт, аранжман: Уве Тајмер
Tausend und eine Nacht је валцер из Штраусове оперете Индиго и 40 разбојника. Дело је премијерно изведено 1871. у Бечу, а касније је веома често извођено и у Паризу и Лондону.
Франц Шуберт (1797 - 1828)
Псалам 23 Gott ist mein Hirt – Господ је пастир мој
Оп. 132 D 706 (1820)
Текст: библијски
Псалам 23 односи се на причу о добром пастиру и један је од најпопуларнијих псалама о краљу Dавиду. Шуберт је комад написао у децембру 1820, а поетски препев који се данас изводи дело је филозофа, Мојсија Менделсона, деде Феликса Менделсона.
Јохан Штраус II (1825 - 1899)
Vergnügungszug – Воз задовољства
Полка, оп. 281
Текст: Евалд Зајферт, аранжман: Хелмут Фрошауер
Омиљена разбибрига недељом током XIX века били су излети у градску околину возом на пару, при чему је радост путовања била сама себи циљ. Ова типична Штраусова полка описује управо такав излет – заједно са гуркањем на перону, сендвичима, цвркутом птица и писком воза.
Пауза
Јозеф Штраус (1827 - 1870)
Matrosenpolka – Полка морнара, оп. 52
Текст: Тина Брекволт, аранжман: Гералд Вирт
Текст полке представља фрагментаран радио позив упућен са брода Dелфин. Изразом „пан-пан“ отпочиње хитан позив који слушаоцу поручује да можда постоји проблем на броду. „Dа“ и „дит“ представљају кратке и дуге тонове Морзеове азбуке.
Индија - Панџаб
Амир Хусро Dалави (1253 - 1325)
Man kunto maula – Чији господар могу бити
Јужноазијска музичка форма Кавали, аранжман: Гералд Вирт
Кавали је молитвена песма суфијске традиције. Man kunto maula сматра се најстаријом песмом своје врсте – позната је и веома често извођена широм Оријента. Текст је базиран на Мухамедовој изреци којом обавезује свакога ко њега прихвата за господара, да прихвати и Алија за господара.
Кина
Ние Ер (George Njai, 1912 - 1935)
Mai bao ge – Продавац новина, 1933
Текст: Ан Е (1905 - 1976), аранжман: Гералд Вирт
Текст песме базиран је на истинитом догађају који препричава управо човек који му је био сведок – популарни кинески композитор, Ер Ние. Приповеда о сиромашној девојчици (у тексту ће бити дечак) коју пролазници у гужви оборе и униште јој новине које продаје, а човек који јој помогне да устане одлучи да их све откупи.
Јапан
Sōran bushi – Када чујемо галебове
Јапанска поморска радничка песма са Хокаида
Аранжман: Гералд Вирт
Ову радничку песму први су певали рибари са Хокаида, места познатог по харингама. Узвици карактеристични за песму служили су да тешком физичком послу дају ритам, пулс и олакшају га. Као што је случај са свим радничким песмама, текст варира у различитим интерпретацијама, а речи се неретко дописују и на лицу места.
САD
Џорџ Гершвин (1898 - 1937)
I Got Rhythm
Текст: Ајра Гершвин (1896 - 1983)
Из мјузикла Girl Crazy (1930)
I Got Rhythm несумњиво је најпопуларнија песма из овог мјузикла – обрађивана је много пута. Мелодија је била написана у споријој варијанти за потребе једног другог мјузикла 1928, али ни мјузикл ни нумера нису заживели. У новом руху, пак, доживела је огроман успех.
Kainawad Naad (Песма плеса духа)
Песма народа Арапахо
Аранжман: Гералд Вирт
Песма је део најпознатијег ритуала Арапахо племена, Плеса сунца. Плесачи би гледали у сунце сатима – у комбинацији са физичким болом коме су изложени, искуство би довело до транса у коме су учесници награђени визијама.
Amazing Grace
Традиционална духовна песма
Текст: Џон Њутон (1725-1807), аранжман: Џон Коутс
Комад је написан између 1769. и 1770, вероватно за потребе религијске службе. Аутор текста, Џон Њутон, објавио је 1779, док је друго издање уследило 1807. године. Мелодија припада раноамеричкој традицији, а претпоставља се да су је прво певали робови.
Ричард М. Шерман (1928) и Роберт Б. Шерман (1925 - 2012)
Потпури из филма Мери Попинс (1964)
- Chim Chim Cher-ee (аранжман Хари Симеоне)
- Supercalifragilisticexpialidocious (аранжман Кристи Кери Милер)
- A Spoonful of Sugar (аранжман Хари Симеоне)
Chim Chim Cher-ee и A Spoonful of Sugar данас су познате као лајт-теме два главна лика у популарном мјузиклу, Берта оџачара и Мери Попинс. Supercalifragilisticexpialidocious израз је чисте, усхићене похвале. Термин је постао толико популаран да је 1986. ушао у Оксфордов речник, и до данас је веома присутан у поп култури.
Ирска
Danny Boy / Londonderry Air
Ирска народна песма, приписана Рорију Dал О'Кејену
Текст: Фредерик Едвард Ведерли (1848 - 1929)
Аранжман: Гералд Вирт
Мелодија се први пут појавила у збирци Ancient Music of Ireland 1855. године. Више од 100 песама прилагођено је овој мелодији – текст Danny Boy написао је Фредерик Едвард Ведерли, енглески адвокат који, по свему судећи, никада није крочио у Ирску. Текст је написао 1910. године.
Енглеска
The Beatles
Пол Макартни (1942)
Ob-La-Di, Ob-La-Da (1968)
Аранжман: Ендрју Снајдер
Песму је написао Пол Макартни, а објављена је 1968. у Британији, на Белом албуму Битлса. Назив песме односи се на изреку на Јоруба језику – „шта ће бити, биће“ – или, како сама песма наводи, „живот тече даље“.
Јохан Штраус II
An der schönen blauen Donau - На лепом плавом Dунаву, 1867
Валцер, оп. 314
Текст: Франц фон Гернерт (1821 – 1900), аранжман: Гералд Вирт
Аустријска незванична химна посвећена је Бечком мушком хору. Премијерно је изведена у фебруару 1867. са другачијим, хумористичним текстом који, међутим, није заживео. Франц фон Гернерт је 1889. године написао други текст, и управо је та верзија, нежног и благо патриотског тона, актуелна до данас.
Луиз ђи Годој је постављен за диригента Хора бечких дечака ове године. Поред одабира репертоара хора и припремања концертних програма, његове обавезе обухватају припрему хориста за недељне Мисе у Царској капели, наступе у операма, тонска и филмска снимања. Његов први велики задатак са дечацима била је продукција дечје опере Герaлда Вирта Дечак просјак, писане за хор. За Годоја је музика једна од врлина човековог живота, нешто што се може научити и помоћи нам да се изразимо, разумемо и поштујемо једни друге. „Важно је бити изложен музици што је раније могуће“, каже овај млади диригент.
Годој је рођен у Бразилу. Заволео је музику захваљујући певању у хоровима. Учио је клавир у музичкој школи при Опери у Сао Паолу где је наставио студије клавира, хорског и оркестарског дириговања, соло певања и оргуља, а потом се усавршавао на Универзитету за музику у Келну. Поседује мастер диплому из клавира Универзитета примењених уметности Кастело Бранко у Португалији. Годој је 2009. био један од 20 стипендиста програма размене УНЕСКО-а на основу којег је студирао и наступао у Бостону, Тенглвуду (Њујорк) и Вашингтону. Године 2013. уписао је Универзитет за музику у Бечу где је студирао оркестарско дириговање код Симеона Пиронкова и хорско дириговање код Ервина Ортнера.
Луиз ђи Годој почео је да наступа професионално у раном добу као певач, пијаниста и диригент. У четрнаестој години био је корепетитор на пројектима у Опери Сао Паола, хорским концертима и оперским продукцијама у распону од Моцарта до Вајла. Касније је водио оперски студио Фестивала Música nas Montanhas у Бразилу. Поред наступа, Годој је активни педагог. У својој земљи је водио часове певања и хора, као део Пројекта Гури, водећег програма бразилске владе.
Године 2010. сели се у Европу. Певао је у Европском камерном хору у Келну, био асистент диригента у Мелку и водио радионицу бразилске хорске музике на Универзитету у Бечу. Такође је помоћник директора женског камерног хора Kantilena и дечјег хора Gumpoldskirchner Spatzen. Паралелно наставља да ради као асистент уметничког директора Бечке певачке академије која сарађује са Густавом Дудамелом, Сер Сајмоном Ретлом, Валеријем Гергијевим и Сајмоном Јангом, између осталих.
Славни Хор бечких дечака, један од најпрепознатљивијих културних брендова и „амбасадора“ Аустрије и града Беча, наступиће пред београдском публиком 21. маја 2016. године у Великој дворани Сава центра.
Хор је основан 1498. године и наступао је све до 1918. искључиво на царском двору у Бечу. Данашњи назив хор носи од 1922. године, а од 1926. проносе радост хорског певања на турнејама широм света.
Хор бечких дечака познат је како по јединственом звуку, тако и по препознатљивој гардероби – стилизованим морнарским оделима. Њихова уметност, али и чиста дечија енергија, разгаљују срца слушалаца од Европе до Јапана, од Америке до Кине, и свуда другде где наступају.
На београдском концерту представиће један од својих најпопуларнијих пројеката који носи назив Пут око света за 80 минута. Овај програм је веома разноврстан и обухвата песме у распону од народних, преко класичних и поп нумера, из свих земаља које је посетио Филијас Фог, јунак чувеног романа Жила Верна, који је послужио као инспирација за креирање овог програма: то су песме из Енглеске, Француске, Италије, Индије, Кине, Јапана, Ирске и Америке.
Историјат
Дечаци су певали на бечком двору од XIV века. Пре више од пола миленијума, 1498, римски цар Максимилијан I преместио је свој двор, заједно са музичарима, у Беч. Његове инструкције су налагале да међу музичарима буде шест дечака-певача; дечаци су потицали из разних крајева Светог римског царства, из Холандије, Италије, Немачке и Аустрије. Историчари су утврдили 1498. као годину оснивања Капеле бечког царског двора (Hofmusikkapelle) и, даље, Хора бечких дечака. До 1918. хор је певао искључиво за царски двор, на мисама, концертима и приватним дешавањима, али и током државних светковина.
Музичари попут Волфганга Амадеуса Моцарта, Антонија Салијерија, Кристофа Вилибалда Глука и Антона Брукнера сарађивали су са хором. Браћа Јозеф и Михаел Хајдн били су чланови хора Катедрале Св. Стефана и често су певали са царским хором дечака.
Године 1918, након пада Хабзбуршког царства, аустријска влада преузела је Државну оперу, укључујући оркестар и одрасле певаче, али не и дечји хор. Јозеф Шнит, који је дошао на чело Царске музичке капеле 1921, претворио је Хор бечких дечака у приватну институцију. Некадашњи царски хор дечака постао је Хор бечких дечака; царска униформа замењена је морнарским оделом, тадашњим модним врхунцем. Није, међутим, било довољно новца за издржавање хора, па су 1926. почели да наступају и изван Ансамбла – изводили су мотете, секуларна дела, и, на захтев дечака, дечје опере. Одјек је био снажан. Током годину дана хор је наступио у Берлину, Прагу и Цириху. Уследиле су Атина и Рига (1928), затим Шпанија, Француска, Данска, Норвешка и Шведска (1929), САД (1932), Аустралија (1934) и Јужна Америка (1936). Почевши од 1926, хор је имао близу 1000 турнеја, у 100 различитих земаља.
Данас
Данас у хору пева 100 дечака, узраста од 10 до 14 година, припадника 30 различитих националности, подељених у четири засебна хора. Хорови наступе на укупно око 300 концерата и различитих наступа годишње, пред публиком од готово пола милиона. Свака група проведе од 9 до 11 школских недеља на турнеји. Посећују готово све европске земље, а чести су гости и у Азији, Аустралији и Северној и Јужној Америци.
Заједно са оркестром Бечке филхармоније и певачима Бечког државног хора, Хор бечких дечака одржава традицију царских музичара: као Хор Царске музичке капеле, Бечки дечаци певају недељне мисе у бечкој Царској капели, као што су то чинили од 1498. године. Овог 1. јануара наступили су шести пут на традиционалном Новогодишњем концерту Бечке филхармоније.
Репертоар
Репертоар Хора обухвата све од средњовековне до савремене и експерименталне музике. Мотети и соло песме чине срж програма који се изводе на турнејама, као и посебни аранжмани типично бечке музике, као што су валцери и полке Ланера и Штрауса, рађени посебно за Хор.
Хор има дугу традицију наручивања нових дела која датира још из царских времена, када су композитори попут Моцарта, Хајдна и Брукнера писали за њих. Последњих година наступали су са Бечком филхармонијом, Бечким симфонијским оркестром, Лондонском филхармонијом, Филхармонијом Осла, Симфонијским оркестром Питсбурга, а редовно добијају и молбе да уступе солисте за потребе извођења великих хорских и оркестарских дела.
Школа Хора
Хор као приватна институција држи сопствене школе. Готово 400 деце и тинејџера између треће и осамнаесте године учи и вежба у Аугартенпалеу, барокној палати и некадашњем царском ловачком дому у Бечу. Почевши од обданишта, којим се руководи у сарадњи са градом Бечом, дечацима и девојчицама је обезбеђено целодневно школовање. Са десет година најталентованији дечаци добијају прилику да се прикључе Хору и основној школи. Сви дечаци се прикључују једном од хорова који наступају на турнејама. Академска настава се одвија у малим групама. Школа нуди и ваннаставни програм, од широког спектра спортских активности, до одлазака на најразличитије концерте, опере, мјузикле филмове. Сви дечаци живе у специјалном интернату Хора, где собу деле два до три дечака.
Године 2010. отворена је и гимназију за дечаке и девојчице. Развијен је посебан школски програм, у сарадњи са Музичким академијама у Бечу и Салцбургу, за децу узраста од 8 до 12 година; осмишљен је тако да помогне младим певачима да пронађу свој глас и открију и развију своје таленте, као и да припреме младе певаче за Академију и каријеру у музици.
Већина ученика остаје доживотно привржена уметностима. Око четвртине полазника постану професионални музичари, диригенти, певачи и инструменталисти. Готово сви наставе са певањем. Два вокална ансамбла састављена су у потпуности од бивших чланова Хора – Chorus Viennensis и Schola Cantorum Капеле царског двора, специјализовани за грегоријанско певање.
Развој и финансирање
Хор бечких дечака је приватна, непрофитна организација која се већином финансира кроз коцерте, снимке и тантијеме. Министарство образовања и Државно одељење за уметности помажу финансирање специјалних пројеката, као што су продукције нових дечјих опера. Даљи развој и пројекти зависе од додатне подршке.
Фондација Пирингер (РОК Pühringer Privatstiftung) је генерални спонзор Хора бечких дечака, уз чију подршку је изграђена посебна концертна сала, на самом кампусу, намењена, конкретно, олакшању извођења оперских продукција. Сала је отворена децембра 2012. гала концертом Хора бечких дечака и Бечке филхармоније. Њен назив, MuTh, значи Music and Theatre, и нуди Бечлијама широк спектар програма, уз посебан фокус на платформи за младе извођаче.
