Среда, 25. новембар 2015.
Коларчева задужбина у 20.00
Среда, 25. новембар
Коларчева задужбина у 20.00
Сусрет мајстора!
Богдан Божовић, виолина
Ксенија Јанковић, виолончело
Александар Маџар, клавир
Лудвиг ван Бетовен (1770-1827)
Трио у Ес-дуру оп. 70 бр. 2
Poco sostenuto - Allegro ma non troppo
Allegretto
Allegretto ma non troppo
Finale. Allegro
Петар Иљич Чајковски (1840-1893)
Трио у а молу оп. 50
Pezzo elegiaco (Moderato assai - Allegro giusto)
Tema con variazioni: Andante con moto - (B) Variazione Finale e coda
Богдан Божовић гради разнолику међународну каријеру камерног музичара, солисте и гостујућег концертмајстора. Као виолиниста у свету угледног Бечког клавирског трија од 2012. до 2015. године наступао је у неким од најзначајнијих концертних дворана међу којима су Вигмор хол у Лондону, Консертхеабу у Амстердаму, Концертхаус у Бечу, Cité de la musique у Паризу и Frick Collection у Њујорку. Са овим саставом је снимио и два компакт-диска за немачку издавачку кућу MD&G са делима Бетовена и Сен-Санса.
Учествовао је на бројним међународним фестивалима камерне музике као што су IMS Prussia Cove Open Chamber Music у Енглеској, Chamber Music Connects the World у Кронбергу, као и фестивали у Француској, Шведској, Немачкој, САД и Канади. Изводећи камерну музику сарађивао је са музичарима попут Стивена Исерлиса, Кристијана Тецлафа, Елизабет Леонскаје, Лукаса и Веронике Хаген.
Међу Богдановим скорашњим солистичким наступима издваја се Шуманов концерт за виолину и оркестар уз пратњу Симфонијског оркестра Базела. Као гостујући концертмајстор сарађивао је са Бечким камерним оркестром, Ансамблом Diagonal из Базела (у оквиру наступа на Фестивалу у Луцерну), Ансамблом Phoneix из Базела и другима.
Богдан Божовић је рођен у Београду. Студирао је код Весне Станковић на Факултету музичке уметности у Београду, Кларе Флидер на Универзитету Моцартеум у Салцбургу, а мастер “cum laude” је завршио у класи Рајнера Шмита на Музичкој академији у Базелу. Богдан свира на виолини Страдиварија Екс Арм Сенкра (1685) године, коју му је на коришћење уступила Фондација Руђери.
Ксенија Јанковић је рођена у српско-руској породици музичара. Очарана виолончелом, почела је да свира у шестој години, а већ са девет година дебитовала је са Београдском филхармонијом. Две године касније, као државни стипендиста, наставила је школовање у Централној музичкој школи при Московском конзерваторијуму где су јој професори били Стефан Каљанов и Мстислав Ростропович.
Студије је наставила код Пјера Фурнијеа у Швајцарској и Андреа Наваре у Немачкој. Након победа на неколико националних и интернационалних такмичења, међународну афирмацију је стекла након освојене прве награде славног конкурса Гаспар Касадо у Фиренци. Сарадња са Шандором Вегом и Ђерђом Себоком дубоко је и трајно инспирише.
Њене солистичке концерте у Паризу, Лондону, Берлину и Москви, као и њене наступе са великим оркестрима какви су лондонски Филхармонија Оркестра, Будимпештанска филхармонија, Оркестар Романске Швајцарске, оркестри Радио Берлина, Копенхагена и Мадрида, критика је описала као потресне и незаборавне.
Ксенија Јанковић је посвећени камерни музичар. Свира са уметницима попут Гидона Кремера и Андраша Шифа и редовни је гост међународних фестивала у САД, Кореји, Кини, Норвешкој, Шведској, Финској, Енглеској, Италији, Аустрији, Швајцарској, итд.
Од 1990. је била професор на Високој школи за музику у Вирцбургу, а од 2004. је професор виолончела на Високој школи за музику у Детмолду.
Ксенија Јанковић свира виолончело Грегорија Антонијација из радионице Доменика Монтањане (1733).
Александар Маџар је имао 14 година када је као најмлађи ђак уписао Факултет музичке уметности у Београду. Учио је клавир код Гордане Малиновић, а затим је студирао код Арба Валдме. Од 1987. до 1989. године усавршавао се код Елизо Вирсаладзе у Москви, затим код Едуарда Мирзојана на Стразбуршком конзерваторијуму и код Данијела Блументала у Бриселу. Затим је завршио специјализацију у Москви на Конзерваторијуму Чајковски, а потом и у Стразбуру. Маџарова међународна каријера веома је напредовала након освајања награде на Такмичењу пијаниста у Лидсу 1996. године, али и у Женеви, Болцану и Милану.
Током каријере, свирао је с Београдском филхармонијом, Берлинском филхармонијом, Краљевском филхармонијом, Би-Би-Си филхармонијом, Би-Би-Сијевим шкотским симфонијским оркестром, Чешком филхармонијом, Северозападном немачком филхармонијом, Сеулском филхармонијом и другим оркестрима широм Европе и Азије. Професор је на Фламанском краљевском конзерваторијуму у Бриселу.
