12. март 2015
Коларчева задужбина у 20 часова
Четвртак, 12. март 2015
Коларчева задужбина у 20 часова
Симфонијски оркестар РТС
Диригент АЛЕКСАНДАР ЧЕРНУШЕНКО
СЕРГЕЈ ДAГАДИН, виолина
Програм
Петар Иљич Чајковски – 175 година од рођења
(1840-1893)
Концерт за виолину и оркестар, Де-дур, оп. 35 (1878)
Allegro moderato
Canzonetta: Andante
Finale: Allegro vivacissimo
Симфонија бр. 4, еф-мол, оп. 36 (1877-8)
Andante sostenuto — Moderato con anima — Moderato assai, quasi Andante — Allegro vivo
Andantino in modo di canzona
Scherzo: Pizzicato ostinato — Allegro
Finale: Allegro con fuoco
Народни уметник Русије Александар Чернушенко (рођен 1960. године) је представник санктпетербуршке музичке школе. Дипломирао је на Хорској школи Државне академске капеле Санкт Петербурга и на Конзерваторијуму Римски-Корсаков у Санкт Петербургу, где је специјализирао оперско и симфонијско дириговање у класи Иље Мусина, једног од најистакнутијих руских професора.
Још током студија Александар Чернушенко је приказао изузетне организаторске способности. Окупио је и организовао аматерски оркестар састављен од студената и дипломаца Конзерваторијума. Под његовим руководством, оркестар је редовно одржавао концерте уметничке музике.
Две године (1986-1988) је провео на месту диригента Опере и Балета Чернушенко. Године 1988. је добио ангажман као диригент Театра Михајловски у Санкт Петербургу. Радећи у позориштима стекао је велико искуство у оперском и балетском репертоару, али такође и у продуцентском раду.
У јесен 1991. Александар Чернушенко је обновио Симфонијски оркестар Капеле Санкт Петербурга, јер се након Октобарске револуције некадашњи Дворски оркестар Капеле преселио у новоформисану Филхармонију. Од тог времена Капела није имала свој оркестар. Чернушенко је самостално одабрао чланове оркестра и с успехом дириговао првим концертима, који су одмах демонстрирали висок професионални ниво новоформиране групе. Од датума званичног именовања (1. новембра 1991) до данас, Александар Чернушенко је шеф диригент овог оркестра. Под његовим руководством, Симфонијски оркестар Капеле Санкт Петербурга постао је један од најпознатијих руских ансамбала који с успехом наступа на турнејама у Европи, Великој Британији и Азији.
Александар Чернушенко такође сарађује са иностраним оркестрима, организује и учествује на међународним музичким фестивалима. За свој допринос музичком животу Русије добио је титулу Народног уметника Русије.
Под његовим вођством, Симфонијски оркестар Државнке капеле Санкт Петербурга је снимио велики број компакт дискова, између осталих за компаније Chandos и Naxos.
Сергеј Дaгадин је рођен 1988. у познатој музичкој породици. Почео је да учи виолину у петој години код истакнутог професора Лава Ивашченка. Године 2012. завршио је студије на Конзерваторијуму у Санкт Петербургу где је учио код Владимира Овчарека и свог оца Андреја Дaгадина, поред мајсторских курсева код Бориса Кушнира, Захара Брона и многих других.
Освојио је девет награда на међународним такмичењима укључујући: Гран при на Такмичењу Андреа Постаћини 2002, Прву награду на Такмичењу Паганини 2005, Специјалну награду додељену први пут на Такмичењу АРД и Другу награду (Прва није додељена) и Награду публике на Такмичењу Чајковски 2011. године.
Стипендиста је Министарства културе Русије, Фондације Нова имена, Фондације Орбелијан, добитник Награде Јуриј Темирканов, Награде Андреј Петров, Награде Гувернера Санкт Петербурга, Награде Председника Русије.
У јануару 2012. Сергеј је примљен на Међународну музичку академију Мењухин у Гштаду, где постаје студент Максима Венгерова.
Наступао је у Русији, САД, Јапану, Немачкој, Француској, Великој Британији, Швајцарској, Италији, Шпанији, Мађарској, Кини, Пољској, Ирској, Чилеу, Летноји, Турској, Молдавији, Естонији и Холандији.
Од свог дебија 2002. у Великој сали Филхармоније Санкт Петербурга са оркестром Филхармоније под управом Владимира Петренка, Дaгадин је наступао у најзначајнијим дворанама као што су сале Берлинске филхармоније, Келнске филхармоније, Варшавске филхармоније, Херкулова сала у Минхену, Лидерхале у Штутгарту, Консертхебау и Музикхебау у Амстердаму, Сантори хол у Токију, Симфонијска дворана у Осаки, Концертна дворана Китара у Сапороу, Велики театар у Шангају, Конгресна палата у Мадриду, Алте опера у Франкфурту, Велика сала Моксовског конзевраторијума, Концертна сала Чајковски у Москви, Концертна сала Маријинског театра, сарађујући са Лондонском филхармонијом, Краљевском филхармонијом, Будимпештанским симфонијским оркестром, Франкфуртским музејским оркестром, Енглеским камерним оркестром, Минхенским камерним оркестром, Штутгартским камерним оркестром, Националним филхармонијским оркестром Русије, Оркестром Маријинског театра, Петроградском филхармонијом, Московском филхармонијом, Националним оркестрима Естоније и Летоније, као и другим страним и руским оркестрима.
Године 2003. Дaгадин је са Симфонијским оркестром Алстера снимио Концерт за виолину Александра Глазунова за Би-Би-Си.
Многа од његових извођења су емитована на програмима у оквиру Европске радиодифузне уније (EBU) и многих националних радијских кућа широм Европе.
Сергеј је учествовао на фестивалима као што су Музичка колекција, Музички Олимп, Крешендо, Јесењи фестивал у Баден-Бадену, Фестивал Олега Кагана, Фестивал у Шлезвиг-Холштајну, Звезде Белих ноћи итд.
Сарађивао је са истакнутим диригентима као што су Валериј Гергијев, Владимир Ашкенази, Владимир Спиваков, Јуриј Симонов, Александар Дмитријев, Николај Алексејев, Александар Рудин, Василиј Петренко, Ану Тали, Мухаи Танг, Дмитриј Лис и многи други.
У марту 2008. снимио је компакт диск за компанију Solo Musica, са делима Чајковског, Рахмањинова, Прокофјева и Александра Розенблата.
Сергеј Дaгадин је на неколико фестивала уживао част да користи виолине Никола Паганинија и Јохана Штрауса.
Тренутно свира на виолини Ђованија Батисте Гвадањинија из 1758. године.
