10. новембар 2015. у 20.00
Свечана сала Скупштине града
Уторак, 10. новембар 2015. у 20.00
Свечана сала Скупштине града
ЦЕБЕФ на 12. међународном фестивалу
ЧЕМБАЛО, ЖИВА УМЕТНОСТ
ПУТ ЋИРИЛА И МЕТОДИЈА (815–2015)
Смиљка Исаковић, чембало
Драгомир Миленковић, гитара
Андрија Сагић, перкусије
РИМ
Антонио Валенте (1520-1590): La Romanesca
Ђироламо Фрескобалди (1583-1643): Aria detta la Frescobalda
Доменико Скарлати (1685-1757): Fandango
ВЕНЕЦИЈА
Марко Факоли (16.век): Aria della Signora Cinthia
Tedesca dita la Proficia
Анонимус (16.век): Fusi pavana piana
Saltarello del Re
МОРАВСКА И ПАНОНИЈА
Леош Јаначек (1854-1928): Моравске народне песме
Ђуро Арнолд (1781-1848): Verbunkos in e, in F
Исидор Бајић (1878-1915): На извору
БУГАРСКА И ХАЗАРИ
Генчо Генчев (1942): Свита Поред реке
Драгомир Миленковић (1954): Изгубљени прстен цара Константина
МАЛА АЗИЈА, ГРЧКА – СОЛУН
Микис Теодоракис (1925): Мајски дан (зеибетико)
Димитрис Темелис (1931): Мали прелудијум и Хасапико, оп. 17
Ставрос Хсархакос (1939): Ипомони
У 2015. години се обележава 1200 година од рођења Св. Методија (815–885), једног од аутора, заједно са братом Ћирилом, првог словенског писма. Србија, Бугарска, Македонија, Хрватска, Црна Гора, Хрватска, Грчка, Чешка Република и Руска Федерација кроз сарадњу са организацијом УНЕСКО обележавају овај јубилеј. Пут Ћирила и Методија је музичко путовање кроз землје и места у којима су боравили и на која су утицали Ћирило и Методије у својој едукаторској мисији кроз Европу. Пошли су из Солуна, Цариграда, преко Бугарске, дотакли Хазаре, па преко Ниша, Београда, Сирмијума, Вишеграда и Нитре стигли у Великоморавску кнежевину и започели своју мисију међу Словенима. За потребе тог задатка Ћирило је са својим сарадницима саставио прво словенско писмо глагољицу, после чега су богослужбене књиге преведене са грчког на дијалекат Јужних Словена који су живели у околини Солуна, а који је био разумљив и осталим Словенима. То је био велики цивилизацијски помак за све словенске народе, а Ћирило и Методије су постали зачетници словенске писмености и утемељивачи културе. Задржали су се најдуже у Моравској, затим у Панонији, онда су преко Венеције и Анконе стигли до Рима.
Њихов пут кроз Европу прати музика, повезујући историју и садашњост, Запад и Исток, Север и Југ.
др Смиљка Љ. Исаковић, пијанисткиња, чембалисткиња, педагог, публицисткиња, коју инострана критика назива Краљицом чембала и Првом Дамом чембала, магистрирала је два инструмента – клавир на Конзерваторијуму Чајковски у Москви и чембало на Краљевском Конзерваторијуму у Мадриду. Специјализовала је чембало у Венецији, Билбау, Сантјагу де Компостели и Гранади.
Докторирала је у области менаџмента у уметности. Наступала је широм Европе, у САД-у, Јужној Америци, на Исланду, као и на Куби, увек са одличним критикама. У бившој Југославији је редовно свирала на великим фестивалима, а сада и широм Србије, носећи своје чембало. Снимила је неколико носача звука, а њени аудиовизуелни снимци налазе се у медијским кућама у земљи и иностранству. Смиљка Исаковић је званични експерт Извршне агенције Европске уније (EACEA) за области културе, едукације и аудиовизуелних медија.
Смиљка Исаковић паралелно пише текстове за различите медије. Од преко 700 критика и текстова објављене су три књиге (Прометеј, Службени гласник, РТС). Увршћена је у International Who is Who in Music (Кембриџ), а од стране Америчког биографског института (ABI) ушла је у 5000 личности света као Прва Дама чембала. Такође се налази у Ко је ко у Србији и међународној Енциклопедији чембалиста и оргуљаша (Санкт Петербург). Године 1997. додељена јој је престижна међународна Масарикова награда за уметност, коју је пре ње за музику добио Лучано Павароти. Признање Међународни музичар 2003. добила је у Кембриџу, а 2005. године Златну значку Културно-просветне заједнице Србије, за несебичан, предан и дуготрајан рад и стваралачки допринос у ширењу културе. Председник је Одбора БЕМУС-а.
Андрија Сагић је мултиинструменталиста и композитор. Студирао је филозофију у Београду, специјализирајући естетику и филозофију средњег века. Истражује различите технике свирања средњовековних и оријенталних перкусија (томбак, рик, бендир и др). Посебну пажњу посвећује вокалној пракси средњег века у Питагорином музичком систему. Ово интересовање проширује на истраживање микротоналне музике од антике до савремене музике. Сарађивао је са Атељеом 212, Народним позориштем и Позориштем на Теразијама. Оснивач је и уметнички руководилац средњовековног ансамбла Ludus Musicus и ансамбла за експерименталну музику Рој Трешања. Са чембалисткињом Смиљком Исаковић, кроз бројне наступе, обнавља извођачку праксу старих камерних састава. Члан је УМУС-а.
Композитор и самостални уметник Драгомир Миленковић (1954, Трогир), живи у Београду и ради на пројекту нове балканске музике. Члан је Удружења композитора Србије, World music асоцијације Србије и СОКОЈ-а. Његови радови се налазе на осам CD издања. Аутор је музике за позориште и ТВ емисије. Као вођа састава Хазари наступао је на бројним међународним фестивалима у земљи и иностранству. Сарађивао је са Француским културним центром у Београду, Иранским културним центром у Београду, Министарством културе РС и Међународним Црвеним крстом.
