4. април 2015.
Коларчева задужбина у 20 часова
Субота, 4. април у 20 часова
Коларчева задужбина
50 ГОДИНА
БГО ДУШАН СКОВРАН, диригент Обрад Недељковић
РИТА КИНКА, клавир
Програм:
Јохан Себастијан Бах
Фантазија це мол, BWV 537 (аранжман Душан Сковран)
Јохан Себастијан Бах
Концерт за клавир и гудачки оркестар бр. 4, А дур, BWV 1055
Allegro
Larghetto
Allegro ma non tanto
солиста: Рита Кинка, клавир
Волфганг Амадеус Моцарт
Концерт за клавир и гудачки оркестар бр. 12, А дур, KV 414
Allegro
Andante
Аllegretto
солиста: Рита Кинка, клавир
пауза
Антоњин Дворжак
Серенада за гудаче, Е дур, оп. 22
Moderato
Тempo di Valse
Scherzo: Vivace
Larghetto
Finale: Allegro vivace
Београдски гудачки оркестар “Душан Сковран” је најпознатији српски гудачки оркестар, ансамбл са највише остварених међународних наступа и турнеја на којима је увек био поздрављан аплаузима публике и похвалним рецензијама критике. Висок квалитет извођења, бриљантан виртуозитет и способност за непосредну комуникацију са слушаоцима, као и лична посвећеност сваког музичара заједничком звуку остале су константне вредности ансамбла, потврђиване и усавршаване пред бројном публиком у земљи и свету. Једна од великих вредности оркестра је и чињеница да је сваки његов члан првокласан камерни музичар, способан да са својим ансамблом наступи и у улози солисте. Оркестар је у иностранству свирао у више од 400 градова, у Великој Британији, Француској, Белгији, Данској, Италији, Пољској, Русији, Мађарској, Чехословачкој, Бугарској, Грчкој, Турској, САД, Кини, Холандији, Словенији, Хрватској, Босни и Херцеговини и Шпанији, где су сви концерти били праћени похвалама критике.
Ансамбл је познат у својој домовини као Београдски гудачки оркестар “Душан Сковран” како су га назвали његови чланови гестом пијетета и поштовања према свом оснивачу и првом диригенту, Душану Сковрану, који је 1965. формирао овај оркестар од најбољих студената гудачког одсека Музичке академије у Београду (данас Факултет музичке уметности). Оркестар постаје професионални оркестар од 1980. године. После смрти Сковрана, са оркестром наставља да ради Александар Павловић, а Обрад Недељковић постаје музички директор оркестра 2003. године.
Осим широког репертоара који покрива период од раног барока до савремене музике, оркестар је премијерно извео преко 70 композиција домаћих аутора које су посвећене управо њему. БГО “Душан Сковран” је сарађивао са многим великим уметницима свога доба међу којима су и Шломо Минц, Дмитриј Ситковецки, Најџел Кенеди, Ирена Графенауер, Кристофер Ворен Грин, Жерар Косе, Сретен Крстић, Жан Пјер Рампал, Кендал Тејлор, Николај Петров, Џереми Мењухин, Кристијан Ганш, Кристијан Ларде, Ола Руднер, Летиција Белмондо, Мартин Хил, Франсис Орвал, Филип Пиерло, Џемс Џад, Владимир Чернушенко, Луиз Хопкинс, Луц Келер, Стефан Миленковић, Патрик Месина, Кенет Џин, Моника Лесковар, Леонид Горохов, Паскал Гале, Ловро Погорелић, Денис Шаповалов, Гавријел Липкинд, Патрик Обије и многи други. Оркестар је наступао на многим домаћим и светским фестивалима међу којима се издвајају Фестивал у Абердину, Прашко пролеће, Међународни музички фестивал у Истанбулу, Фестивал града Лондона, Европа у Санкт Петербургу, БЕМУС, Дубровачке летње игре, Фестивал у Челтенему. Београдски гудачки оркестар “Душан Сковран” добитник је Октобарске награде Београда 1978. и 1991. Такође је многоструки добитник Специјалне награде Београда за најбољи концертни наступ у сезони, као и бројних награда Удружења композитора Србије и домаћих радио и ТВ кућа.
Рита Кинка је рођена у Суботици, где је започела похађање ниже музичке школе 1967. у класи Јелене Рукавине, и средње музичке школе 1973. у класи Aнамарије Баш. Студије клавира на Академији уметности Универзитета у Новом Саду је уписала у класи Евгенија Тимакина 1977. године, да би после одласка професора 1979. у Москву, наставила у класи Арбa Валдме. Дипломирала је са највећом оценом 1981. године. Последипломске студије је упоредо уписала на Факултету музичке уметности Универзитета уметности у Београду у класи Душана Трбојевића 1981. и на Академији уметности у Новом Саду у класи Арба Валдме. За успех на магистарским студијима добила је Октобарску награду града Београда за најбоља студентска остварења у 1983. години. Усавршавала се академске 1988/89 године на Џулијард школи за музику у Њујорку, у класи Ђерђа Шандора, користећи стипендију Фондације Ђина Бахауер која јој је додељена на Такмичењу Краљица Елизабета у Бриселу 1987. године као најперспективнијем младом уметнику. Снимала је за радио и ТВ центре више земаља. Њена извођења издали су ПГП Београд и Digital Media Production из Брисела. Продукцију, дистрибуцију и промотивне концерте у земљама Европске уније обезбедила је фондација Награда за жену Европе. Рита Кинка је до данас одржала преко 1000 концерата, како солистичких, тако и као солиста са симфонијским и камерним оркестрима и као члан камерних ансамбала у готово свим европским земљама, Канади, САД, Аустралији, Блиском и Далеком Истоку. Рита Кинка је редован професор и шеф Катедре за клавир Академије уметности Универзитета у Новом Саду.
