Недеља, 12. новембар, Сала Београдске филхармоније у 20 часова
Ласло Фењо, виолончело
Наталија Младеновић, клавир
Ј. С. Бах – Соната за виолу да гамба у Г дуру, BWV 1027
Л. ван Бетовен – Соната за виолончело и клавир бр. 4 у Це дуру, оп. 102
Р. Шуман – Адађо и Алегро у Ас дуру, оп. 70
Ј. Брамс – Соната за виолончело и клавир бр. 1 у е молу, оп. 38
Цена улазнице: 1000 динара
Улазнице се могу купити на благајни Београдске филхармоније и онлајн путем сајта bgf.rs
ЛАСЛО ФЕЊО (1975) сврстао се међу светску елиту виолончелиста после победе на Међународном такмичењу „Пабло Казалс“ 2004. у Кронбергу, у Немачкој. Публика и критичари га сматрају једним од најузбудљивијих уметника данашњице. Својом јединственом способношћу да представи намере композитора, он очарава и фасцинира публику. Захваљујући техници која одузима дах и емотивној експресивности овог виолончелисте, његови концерти представљају посебна искуства, путем којих се музика може увек изнова истраживати.
У последњих неколико година Фењо је наступао у најчувенијим дворанама широм света, међу којима су Консертхебау у Амстердаму, Вигмор хол у Лондону, Гастајг у Минхену... Био је солиста са оркестрима као што су Сингапурски симфонијски оркестар, Корејски симфонијски оркестар, Симфонијски оркестар Франкфуртског радија, Оркестар „Бетовен“ из Бона, Вајмарски државни оркестар (Staatskapelle Weimar), Филхармонијa Хунгарика, Оркестра Метрополитана у Лисабону, Шангајски симфонијски оркестар, Симфонијски оркестар у Крајстчерчу (Нови Зеланд), Филхармонијски оркестар Боготе, Софијски филхармонијски оркестар и Синфонијета из Кракова. Много пута је наступао са диригентом Кшиштофом Пендерецким. У својој домовини, Мађарској, Фењо је већ дуго један од најтраженијих солиста. Његове наступе – солистичке реситале, извођења камерне музике и концерте са оркестрима преноси уживо и снима Мађарски радио.
Свирао је са готово свим мађарским оркестрима и диригентима. Поред тога, 2005. године добио је веома цењену награду „Франц Лист“, коју додељује мађарско Министарство културе, а 2008. године награду „Јуниор прима”, највише мађарско признање за младе уметнике.
Своје музичко образовање започео је у Мађарској, већ са 13 година постао је студент Музичке академије „Франц Лист“ у Будимпешти, у класи професора Ласла Мезеа. Касније, током студија у Либеку, у класи професора Давида Герингаса, његова бриљантна техника, смисао за стил и необично широк репертоар донели су му неколико награда на важним такмичењима. Између осталих, то су Међународно музичко такмичење у Женеви, такмичење „Ростропович“ у Паризу, Међународни фестивал и такмичење виолончела „Адам” у Крајстчерчу и такмичење Мађарског радија у Будимпешти. По завршетку студија, значајно је проширио своје музичке хоризонте под туторством Бернарда Гринхауса.
Држи мајсторске радионице широм света. Од 2009. до 2011. године био је предавач на Академији за музику и ликовну уметност у Франкфурту, а од априла 2012. ради као професор на Високој музичкој школи у Карлсруеу. Био је главни виолончелиста Филхармоније Хунгарика од 1998. до 2001. године и Симфонијског оркестра Фракфуртског радија од 2001. до 2012. године.
У протеклих неколико година објавио је више компакт дискова – „Глорија“ под окриљем издавачке куће Сони, са Габором Болдоцким и Хедвигом Билграм, камерну музику са пијанистом Олегом Пољанским, у издању куће Аулос/Мусикадо, концерте за виолончело Јозефа Хајдна (Де-дур) и Дмитрија Шостаковича (бр. 1) у пратњи Симфонијског оркестра Франкфуртског радија, под диригентском палицом Гранта Луелина, као и Портрет Енјота Шнајдера са Немачким орекстром Радио Берлина и Аријелом Цукерманом.
Ласло Фењо свира виолончело из 1695. године, које је израдио Матео Гофрилер.
НАТАЛИЈА МЛАДЕНОВИЋ је рођена у Русији, где је похађала Централну специјалну музичку школу при конзерваторијуму Чајковски у Москви, у класи професора Владимира Буњина и Анатолија Рјабова. Са седамнаест година је примљена на Московски државни конзерваторијум „Чајковски", где је студирала у класама Ларисе Дједове, Ирине Осипове и Јевгенија Малињина. Дипломирала је 1996. са одличним успехом, и стекла звање магистра уметности. Магистарске студије у Србији завршила је на Факултету музичке уметности у Београду у класи проф. Невене Поповић.
Добитник је награда на Међународним такмичењама „Петар Коњовић" у Београду и „Рубинштајн" у Паризу. Наступала је широм некадашњег Совјетског Савеза, у Немачкој, Швајцарској, Француској, Бугарској, Аустрији, Италији, Данској, Шпанији, Црној Гори и Хрватској. Као солиста наступала је са оркестром Самарске филхармоније, Симфонијским оркестром РТС, Уметничким ансамблом Станислав Бинички. Била је члан "Но Бордерс" симфонијског оркестра. Сарађивала је са диригентима А. Шуревим, Б. Суђићем, Д. Вилићем, П. Петровићем. Наступала је са сјајним српским и истакнутим светским музичарима, као што су челисти Кирил Родин, Стефан Попов, Клеменс Хаген, Маја Богдановић, Минео Хајаши, Александар Бузлов, Марк Копе, виолинисти Сретен Крстић, Јован Колунџија, Ивана Аћимоски-Жикић, Данијел Роланд, Јуриј Ревич, Ли Цуан Јин, Марко Јосифоски, виолиста Дејан Млађеновић, контрабасиста Горан Костић, флаутисти Никола Мацанти и Венсан Лука, са којим је снимила дела Ивана Јевтића. На 50. „Златном" БЕМУС-у одржала је реситал са виолинистом из Кореје, Едвином Кимом. Активно је сарађивала са српским композиторима Властимиром Трајковићем, Исидором Жебељан и Иваном Јевтићем.
Учествовала је на фестивалима БЕМУС, НОМУС, НИМУС, АРЛЕММ, Мермер и Звуци, ОКТОХ, на Чело фесту, Међународној трибини композитора, као и на фестивалима у иностранству. Почев од 2001. године је перманентно ангажована као официјални клавирски сарадник на такмичењу Музичке омладине у Беграду (Jeunesses Musicales Belgrade) у дисциплинама виолина и виолончело.
На одлуку ректора Универзитета уметности у Београду, Наталија Младеновић је у децембру 2021. одликована Сребрном медаљом Универзитета уметности за значајан и креативан допринос раду и развоју Факултета музичке уметности у Београду. Након 25 година рада на Катедри за гудачке инструменте ФМУ у Београду у својству клавирског сарадника, од октобра 2023. је запослена на Катедри за клавир истог факултета, где делује у звању ванредног професора за предмет корепетиција.
